Kupi Ulaznicu
Dragan Mićanović
Sloboda Mićalović
Srđan Timarov
Miodrag Dragičević
Nataša Ninković
Aleksandar Đurica
Branko Vidaković
Marta Bogosavljević
Goran Šušljik
Zoran Cvijanović
Lazar Nikolić
Lazar Đukić
Produkcija: Jugoslovensko dramsko pozorište Beograd
Režija: Vito Taufer
Scenograf: Lazar Bodroža
Kostimograf: Suna Kažić
Kompozitor: Šimun Matišić
Saradnik na tekstu: Vesna Radovanović
Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović
Dizajn svetla: Siniša Čupić
Dizajn zvuka: Srđan Popov
Inspicijent: Olivera Milosavljević
Sufler: Goran Mladenović
Organizatori: Vladimir Perišić, Andrija Urošević
Asistent kostimografa: Smiljka Babić
Muzičari: Marko Matić (harmonika), Alan Bošnjak (trombon)
„Narodnog poslanika” je pisao mlad i buntovan devetnaestogodišnjak. Znamo kako bezobrazno i oštro je bilo pero tog vašeg mladeg genija, koji je nedugo nakon što je napisao „Narodnog poslanika” zbog pesme u kojoj se ljuti na vlast dve godine proveo u zatvoru. […]
Ali Nušić je naš savremenik, jer se od Nušićevog vremena pa do danas očito ništa nije promenilo. Iako pisano pre sto pedeset godina, sve je to i danas vrlo zabavno i komično, a hteli mi to ili ne — ispod komičnosti nezaustavljivo i bezobrazno plamti kritika i slika negativaca koji grabe i trče za vlašću, ne radi brige za državu i narod, nego sebe radi. […]
Relevantnost komada, ovde i sada, bolno je očigledna, i bilo bi je teško sakriti, sve i da se hoće. Ali za mene, jer praktično živim ovde u Srbiji samo dok radim predstavu, važna je i ta univerzalna dimenzija, koja kod Nušića nikako ne apstrahuje konkretnu aktuelnost, ne samo ovde ili u mojoj državi nego i u svemu što danas gledamo u gotovo svim parlamentarnim demokratijama. […]
U teatru, bez obzira koju epohu označavaju kostimi i scena, to što gledamo na sceni uvek se dešava Ovde i Sada, pa smo direktno u takav kontekst stavili i ovu predstavu. Kako se čitav ovaj naš globalno urbanizovani svet pretvara u jedno veliko selo, mogli smo naše likove smestiti u takav jedan urbanizovaniji i univerzalniji ambijent. Kod genijalnog pisca kakav je Nušić, univerzalnost govori kroz najveću i društvenu, političku, pa i scensku, umetničku konkretnost. […]
Nušić, kao svi vrhunski dramski pisci, bio to Molijer ili Dušan Kovačević, vode svoje junake i njihove sudbine po ivici između tragike i komike. Putem takvog pomaka likovi su dobili mnogo veću uverljivost, težinu, životnost, dramatičnost, pa, na kraju krajeva — i komičnost. […]