PROFESIONALAC

„Profesionalca“ sam napisao pre skoro četrdeset godina i do danas je to moja najizvođenija drama u zemlji i svetu. Odigrana je u većini gradova bivše Jugoslavije i u više od sto stranih pozorišta na tridesetak jezika. Igrana je u Njujorku, San Francisku, Moskvi, Londonu, Atini, Jerusalimu, Teheranu, Berlinu… U Istanbulu se igra neprekidno petnaest godina, a predstava čuvenog pozorišta Theatre de la Ville iz Pariza bila je pobednik Sterijinih igara. U Sofiji je istovremeno igrana u dva pozorišta. Manje gradove u svetu ne pominjem, a bilo ih je poprilično. Sve ovo pominjem kao činjenicu da dobra i univerzalna priča nema geografskih, jezičkih i kulturoloških granica. Priča o čoveku iz opozicije željnog pravde i građanske slobode i policajcu koji je zadužen za njegov subverzivni život i rad završava se susretom, sukobom i pomirenjem i saznanjem da im je politika uništila život. I iz iskustva izvođenja ove drame u svetu ta je priča ista ili slična, samo su nazivi ljudi, političkih stranaka i tajnih službi malo različiti. I danas kad se u Zvezdari igra rimejk „Profesionalca“ iz 1990. godine većina gledalaca koji nisu gledali Batu Stojkovića, Bogdana Diklića, Nedu Arnerić i Vanju Janketića imaće utisak da je drama pisana ovih dana. U suštini se ništa nije bitno promenilo ni kod nas, a kako vidimo ni u svetu jer uz ovu novu beogradsku premijeru „Profesionalac“ je u pripremi u još nekoliko stranih pozorišta. Nenad Jezdić, Igor Đorđević, Ana Franić i Duško Ašković su moja idealna podela za novo izvođenje i igranje „Tužne komedije po Luki“ kao što je podnaslov ove drame. Verujem da će ovi sjajni glumci ponoviti uspeh predstave iz devedesetih godina prošlog veka (moj rad i život se meri vekovima, Bogu hvala). O životu novog izvođenja imaćemo bolju priliku da pričamo za desetak godina koliko će se, verujem, ova drama igrati na sceni Zvezdara teatra. Naravno o tome ćemo pričati ako pisac pretekne sva iskušenja naših skromnih života i još skromnijeg trajanja.