ПРОФЕСИОНАЛАЦ

„Професионалца“ сам написао пре скоро четрдесет година и до данас је то моја најизвођенија драма у земљи и свету. Одиграна је у већини градова бивше Југославије и у више од сто страних позоришта на тридесетак језика. Играна је у Њујорку, Сан Франциску, Москви, Лондону, Атини, Јерусалиму, Техерану, Берлину… У Истанбулу се игра непрекидно петнаест година, а представа чувеног позоришта Тхеатре де ла Вилле из Париза била је победник Стеријиних игара. У Софији је истовремено играна у два позоришта. Мање градове у свету не помињем, а било их је поприлично. Све ово помињем као чињеницу да добра и универзална прича нема географских, језичких и културолошких граница. Прича о човеку из опозиције жељног правде и грађанске слободе и полицајцу који је задужен за његов субверзивни живот и рад завршава се сусретом, сукобом и помирењем и сазнањем да им је политика уништила живот. И из искуства извођења ове драме у свету та је прича иста или слична, само су називи људи, политичких странака и тајних служби мало различити. И данас кад се у Звездари игра римејк „Професионалца“ из 1990. године већина гледалаца који нису гледали Бату Стојковића, Богдана Диклића, Неду Арнерић и Вању Јанкетића имаће утисак да је драма писана ових дана. У суштини се ништа није битно променило ни код нас, а како видимо ни у свету јер уз ову нову београдску премијеру „Професионалац“ је у припреми у још неколико страних позоришта. Ненад Јездић, Игор Ђорђевић, Ана Франић и Душко Ашковић су моја идеална подела за ново извођење и играње „Тужне комедије по Луки“ као што је поднаслов ове драме. Верујем да ће ови сјајни глумци поновити успех представе из деведесетих година прошлог века (мој рад и живот се мери вековима, Богу хвала). О животу новог извођења имаћемо бољу прилику да причамо за десетак година колико ће се, верујем, ова драма играти на сцени Звездара театра. Наравно о томе ћемо причати ако писац претекне сва искушења наших скромних живота и још скромнијег трајања.

Душан Ковачевић