ŠTORIJA BOKEZICE

Jedna od prvih lekcija koju pisac uči tokom svog spisateljskog usavršavanja jeste da nikada ne prikazuje pojedinačno kroz opšte, već opšte kroz pojedinačno. Potpuno je, stoga, prirodno da priču o Boki, njenoj posebnoj kulturi i neobičnom mentalitetu ispričamo kroz život osobe koja svedoči njenim brojnim transformacijama kroz vekove.

Postoji bezbroj dela o slavnim pomorcima, kapetanima i borcima, državnicima i trgovcima Boke Kotorske, ali ih je malo o ženama koje su ih čekale da se vrate s mora. Slavna Jacinta Kunić i njen zavetni vez od kose ušli su u lokalni mit, ali koliko mi danas zaista znamo o tome kako je ona živela tokom tih 28 ljeta ispunjenih čekanjem njenog kapetana? Koliko je plakala, smejala se, čemu se nadala, čega se plašila… Verovatno nikada nećemo saznati. Zato smo dozvolili sebi umetničku slobodu i izmislili izvesnu Mare Dragović, Bokezicu koju je snašla neobična sudbina. Ona svog kapetana čeka od 1796. do 2026. godine, gotovo dva i po veka. Kako i zašto je tako nešto uopšte moguće, probaćemo da dokučimo zajedno sa njom, kroz njenu nežnu, tužnu i duhovitu ispovest. Jedna mala soba postaje ogledalo čitavog zaliva s jedne strane, i evolucije ljudske, a posebno ženske svesti sa druge.

Bokezicino čekanje je više nego apsurdno, ali biva i izuzetno lekovito. Kroz njeno čudnovato iskustvo proživljavamo iskonsko nestrpljenje, čežnju i osujećenost, ali i ogromnu snagu, životnu radost i optimizam. Upravo ta sposobnost da se radujemo životu, čak i kada ne ide onako kako smo zamislili, čini nam se potrebnijom nego ikad.