Последње фестивалско вече РУТА 2026 у Тивту затворено је представом „Дивље месо“ у режији Јагоша Марковића, у продукцији Београдског драмског позоришта. Тиме је спуштена завјеса на још једно издање регионалног театaрског пројекта који из године у годину потврђује свој значај и виталност.
Драма Горана Стефановског смјештена је у предвечерје Другог свјетског рата и кроз причу о породичном расколу отвара питања сукоба вриједности, генерацијских разлика и идеолошких ломова. Традиционални и морални обрасци сударају се са новим, агресивним друштвеним тенденцијама, док се кроз интимну породичну трагедију рефлектују шири историјски и савремени контексти. Комад, који је премијерно изведен 1979. године у Скопљу, и данас задржава снажну актуелност, нудећи нова читања у времену савремених друштвених и идеолошких преиспитивања.
Директор Београдског драмског позоришта Југ Радивојевић истакао је континуитет и развој фестивала.
„Улазимо у седму годину од када је РУТА започела своје путовање кроз регион и показује се суштина овог пројекта – оно што стварамо у својим срединама представљамо у континуитету кроз шест фестивала у шест градова. То значи 36 представа годишње, а када се то сабере кроз све ове године, ријеч је о импресивном броју извођења. РУТА није важна само због публике и размјене међу умјетницима, већ и због развоја копродукција. Сљедеће године очекује нас прва заједничка продукција свих шест театара, што ће бити нови искорак пројекта.“
Чланица Управног одбора фестивала Софија Куновска посебно је нагласила значај домаћинства Тивта и даљи развој програма.
„Тиват се показао као изузетан домаћин. Интересовање публике је велико, а умјетници одлазе са снажним утисцима. На састанку борда договорили смо нову копродукцију за наредну годину, а паралелно развијамо и додатне програме – Моноруту и мастер-класове, који ће имати посебан значај за младе генерације.“
Глумац Душан Ковачевић указао је на шири културни значај фестивала.
„РУТА је данас један од најфреквентнијих фестивала у региону, са више од тридесет одржаних издања. Она спаја умјетнике и публику на јединствен начин, чувајући различитости идентитета, језика и умјетничких израза. Управо кроз ту размјену обогаћујемо заједнички културни простор. Као круна свега планира се велика копродукција 2027. године.“
Након извођења „Дивљег меса“, глумци су подијелили личне утиске о представи и процесу рада.
Јово Максић осврнуо се на емотивни слој комада и ликове које играју.
„Мушки инат и потиснуте емоције често воде ка погрешним одлукама. Ова представа показује колико је важно суочити се са сопственим емоцијама. На крају постоји катарза, али долази прекасно – и управо у томе лежи њена снага.“
Сандра Бугарски нагласила је снажан однос публике према представи.
„Ово је представа која никога не оставља равнодушним. Послије једног извођења пришао ми је човјек и заплакао на мом рамену – испоставило се да је син Горана Стефановског. Такви сусрети потврђују колико је ова прича дубоко истинита и лична.“
Марко Тодоровић указао је на тематску сложеност комада.
„Нисмо жељели да ликове поједноставимо. Ово није прича о негативцу, већ о младом човјеку са легитимним амбицијама. Породица страда због недостатка комуникације и затворености, што је нажалост препознатљиво и данас.“
Павле Пекић истакао је филозофску димензију текста.
„Клаусов монолог је снажан коментар нашег времена. Кроз лик који дјелује као антагонист добијамо брутално искрену слику друштва и појединца. То је упозорење и позив на преиспитивање.“
Александар Вучковић говорио је о захтјевности процеса рада.
„Рад са Јагошем Марковићем био је изузетно интензиван и захтјеван. Није прихватао ништа мање од максимума. И послије више година играња, ова улога остаје изазов и простор за истраживање.“
Вукашин Јовановић истакао је значај представе за млађу генерацију глумаца.
„Ова представа је за мене била велика школа. Енергија на сцени и рад са искусним колегама доносе посебно узбуђење и одговорност. То је искуство које обликује глумца.“
Затварањем фестивала у Тивту, РУТА 2026 потврдила је свој статус једног од најзначајнијих регионалних театaрских пројеката, најављујући нове умјетничке искораке и још снажније повезивање позоришних сцена у годинама које долазе.
