Глумци

ФЛЕКА – Инклузивна позоришна представа

Јелена Минић- разредна

Александар Радуловић-отац

Бранка Оташевић- мајка

Софија Ивановић – Луција

Катарина Церовић – Каћа

Никола Јовићевић – Мартин

 

Аутори и сарадници

Продуценткиња: Клара Радоњић

Режија:  Бранка Оташевић

Текст: Александра Вујисић

Музика: Ирена Поповић Драговић

Покрет: Јулија Милачић Петровић Његош

фотографија: Душко Миљанић

Расвјета: Марко Јокановић

О представи

Инклузивна позоришна представа „Флека“, која је након премијере у Црногорском народном позоришту гостовала на фестивалима Град театар Будва и ФИАТ, биће изведена 3. новембра у 20 часова у Центру за културу Тиват.

 Ко је флека нашег друштва? Онај ко се разликује или друштво које не зна да прихвати различитост?

Управо то питање поставља „Флека“, представа која без уљепшавања и патетике говори о одрастању, предрасудама, вршњачком притиску, неприхватању и потреби сваког човјека да буде виђен и прихваћен без етикета које му други намећу.

„Флека“ није представа која тражи сажаљење. Она тражи одговорност. Од породице, школе, вршњака и друштва које често лакше осуђује него што разумије.

Посебну умјетничку и друштвену вриједност представи даје чињеница да двије слабовиде глумице, Софија Ивановић и Катарина Церовић, равноправно играју уз професионалне глумце. Њихово учешће није симболичан гест инклузије, већ њена суштина. Оне нијесу на сцени да би представљале различитост – оне су глумице које својим талентом, радом и умјетничким изразом равноправно стварају позоришну представу.

„Флека“ је премијерно изведена 17. марта 2026. године на Сцени Студио Црногорског народног позоришта, након чега је гостовала у оквиру фестивала Град театар Будва и 41. Фестивала интернационалног алтернативног театра – ФИАТ. Досадашња извођења пратили су снажне емоције, дуг аплауз и реакције публике које су показале да ова прича не завршава спуштањем завјесе.

Поред умјетничке вриједности, представа носи важну образовну и друштвену поруку. Посебно је значајна младима јер отвара питања вршњачког насиља, стереотипа, дискриминације, емпатије и права на различитост. „Флека“ показује да позориште може бити много више од мјеста на којем се приче гледају – може бити простор у којем се преиспитују ставови и мијењају погледи на свијет.