Ален Ливерић
Бранимир Видић Флика
Миреј Станић
Ника Ласић
Милош Кашћелан
Габриела Реџић
Еди Јертец
Глорија Шолетић
Бојан Берибака
Дориан Вицић
Никола Радош
Чланови Фолклорног ансамбла Линђо и КУД Чилипи
Копродукција: Центар за културу Тиват и Казалиште Марина Држића Дубровник
Аутор
Хенрик Ибсен
Редитељ
Паоло Тишљарић
Адаптација и драматургија
Антонела Тошић
Сценографија
Ирена Краљић
Костимографија
Ана Микулић
Музика и обликовање звука
Жарко Драгојевић
Обликовање расвјете
Паоло Тишљарић
Обликовање видео-пројекције и видео-најаве
Миран Браутовић
Фотограф
Лука Дуброја
Сликарски радови на сценографији
Николина Кузмић
Мајстори кројачи
Јелка Грљевић, Кармен Штрлек, Антон Шваљек
Израда стилских ципела
Јозо Мартић
Израда оглавља
Ивана Плеша
Израда реквизита и рогова
Марино Вукасовић
Инспицијенткиња
Ивана Љепотица
Овај драмски спјев у пет чинова прослављеног норвешког драматичара Хенрика Ибсена, ремек-ђело свјетске књижевности, необично и духовито, а опет дубоко истражује човјекове врлине, пороке и лудости утјеловљене у лику Пеера Gynta. Заснована на норвешком фолклору и Ибсеновим маштовитим изумима, драма прожета пјесничким мистицизмом и романтизмом, прати свјетска лутања главног јунака који на свом путу проналази дословно све, осим себе самога. Како је написао Г. Б. Shaw: „Пеер је свачији јунак. Он на машту дјелује исто као што су дјеловали Хамлет, Фауст и Мозартов Дон Јуан“, а многи други су га разложно још приближавали значењу Дон Quijotea или Швејка. Ова епопеја о идентитету, бијегу од одговорности, потрази за смислом и суочавању са самим собом добива ново, актуално значење преобликовано у живу, динамичну казалишну форму. Редатељски приступ полази од Ибсенова предлошка, али га интерпретира кроз сувремени сценски језик, фрагментирану структуру, снажну визуалност и експресивну глумачку игру, отварајући простор за универзална питања о илузијама, идентитету и особној одговорности у свијету сталних промјена. Пеер Gynt више није само романтични луталица, већ и фигура нашег доба – растрган између жеље за успјехом, бијега од себе и потребе за истинским сусретом с другим. Ова сувремена интерпретација Ибсенова класика отвара дијалог између класичног драмског текста и актуалног друштвеног контекста, истражујући нове изведбене могућности и актуализирајући темељна питања идентитета, слободе и одговорности. Пеер Gynt тако постаје репертоарни наслов који спаја традицију и сувременост, класични предложак и модерно казалишно мишљење. Без романтизације. Без утјехе.
Паоло Тишљарић
Купи Улазницу
