О нама
Центар за културу Тиват формиран је 1970. године, обједињавањем ђелатности ондашње Градске библиотеке и читаонице, кина “Радник” и Мјесног аматерског позоришта.Осамдесетих година прошлог вијека па до прве половине деведесетих (1983. – 1994.), функције културе биле су организоване и кроз ИНДОК Центар Тиват: “Центар за културу, информисање документацију” када су постојећој форми додати Радио Тиват и јединица за фото и филмску документацију (дијелом тог периода при Центру су били и ФА “Бока” и клапа “Јадран”), да би након тога ова Јавна Установа обједињавала: Народну библиотеку и читаоницу, продукцију позоришних и документарно филмских остварења, Фестивала медитеранског театра “Пургаторије”, издавачку и редовну програмско-репертоарску ђелатност која подразумијева; музичке концерте, књижевна дешавања, пријем и организацију гостујућих програма, промоције и пружање техничких услуга и подршке бројним корисницима просторних капацитета Центра и града у цјелини.
У свим досадашњим организационим формама Центра, од оснивања до актуелног тренутка, препознатљиво је настојање да се, на што је могуће рационалнији и оперативнији начин, на једном институционалном мјесту обједине тековине и традиције културног развоја, просторне, техничке и финансијске могућности заједнице. Тако препознајемо и карактеристичне фазе у развоју ове установе.
Формирана је за потребе и на основама врло израженог масовног и идеолошки заснованог рада бројних аматерских друштава на подручју општине Тиват, која су већ у том тренутку баштинила значајне предходне заоставштине. То се прије свега односи на синдикално Културно умјетничко друштво “Братство” (1945. – 1954. г ), његове музичке, хорске и позоришне секције, затим традицију и ђеловање “Глазбено Просвјетног Друштва” Тиват, основаног још 1909. год, бројних тамбурашких и мандолинских оркестара широм подручја данашње Општине, значајну позоришну активност, чије почетке такође можемо пратити од најкасније 1926. традицију приказивања филмова, још од двадесетих година прошлог вијека и слично. ( поред “Братсва”, на подручју Тивта су, након Другог свјетског рада ђеловала још и КУД “Слога” на подручју Кртола, “Јосип Марковић” у Д. Латви, “Напријед” и “ Илија Марковић” у Горњој Ластви, “Будућност” у Градиошници, “Јединство” Лепетанима. )
У периоду од 1945. па до краја седамдесетих година прошлог вијека, нпр. у овим друштвима и Мјесном аматерском позоришту, основаном 1954. године према подацима из архиве Центра, реализовано је чак 38 позоришних представа од којих су неке ( “Пучина” Хвар, 1958.г.) освајале награде и на Савезним (Југословенским) смотрама аматерског стваралаштва. Редовно су организоване Општинске смотре, а поред позоришне продукције, квалитетом се издвајала и музичка, прије свега хорска ( “Јадран” Тиват и хор у Доњој Ластви ) која је на традицијама хора “Јадранске страже” из 1925. г. такође заврјеђивала значајна признања на републичком и државном нивоу (“Раднички омладински хор”Београд 1948.). Тиват, се истиче и као град са највећим бројем организација “Сусрета дувачких оркестара Црне Горе”, јединствене манифастације, која упркос израженој традицији до данашњих дана није доживјела обнављачке иницијативе. Значајна пажња посвећивала се и филмској умјетности. На традицијама “Тон кина”, које је половином двадесетих година почело са повременим приказивањем филмова у Тивту, да би већ тридесетих имало редовни репертоар у сали “ДомаЈадранске страже”, формирано је “Кино Радник”, које је филмове приказивало у сали “Соколског дома”, (након рата ДТВ Партизана), односно новоизграђеног Радничког дома “Грација Петковић” који је подигнут на истом мјесту у рату порушеног и већ помињаног објекта “Дома Јадранске страже”. Од 1961. године у Тивту, врло успјешно ђелује и ради Фото Кино Клуб, Младост, седамдесетих и осамдесетих година најбољи те врсте у Црној Гори и један од најбољих у Југославији, са истакнутим резултатима на пропагирању и развоју фото и аматерског филмског стваралаштва.
Раднички дом “Грација Петковић” и 1963. године саграђена Љетња позорница у Тивту били су главни објекти у реализацији програма и пројеката културе у првој фази развоја Центра. На подручју Општине Тиват, радили су и такозвани “Домови културе” (мјесних заједница), у Радовићима, Градиошници, Доњој и Горњој Ластви и Лепетанима, елементарно оспособљени за одвијање једноставнијих програма (сала са позорницом), а понуду је допуњаво и клуб ЈНА, на Сељанову, и нешто касније саграђена Љетња позорница у Доњој Ластви који су такође располагали могућностимаза реализацију програма. Њихова главна сврха и улога били су обезбјеђење просторно техничких услова за рад веома масовних и активних аматерских друштава и секција, окупљање олмадине и укупно развијање и његовање социјалистичкод друштвеног уређења.
Паралелно са тим стално је унапређивана и организација пријема гостујућих програма, представа, концерата и дешавања у чему је предњачио објекат Љетње позорнице, која је од самог почетка била стјециште најквалитетнијих програма свог времена, почев од “Игара југа” које су окупљале најзначајнија позоришна остварења и театре СФРЈ, до концерата, фолклорних анасамбала, поп и рок група, “Велике ревије Јадрана”,коначно и мјузикла и оперетских комада, попут “Рапсодије у плавом” Малог позоришта из Сарајева или “Мале Флорами” ХНК из Сплита.
Друга фаза развоја Центра за Културу Тиват, која се временски поклапа са периодом након катасрофалног земљотреса из 1979. године, у којем је дошло до значајних оштећења постојећих објеката културе, уз њихову обнову, карактеристична је по све запаженијем учешћу Центра у стврању имиџа Тивта, као препознатљиве туристичке дестинације, гђе културна понуда силом прилика, а и по потреби, излази из објеката и институција, а дешавања се остварују на плажама, трговима и улицама. “Феште на плажи” најкарактеристичнији су производ љетне културне понуде (знало их је бити и по десетак током једне туристичке сезоне ), а учешће тиватских и аматера из окружења, њихов основни програмски садржај, којем се подређују организациони и технички, капацитети установе. Тиват, нпр. у том период постаје првим градом у Црној Гори, који располаже са демонтажном бином, озвучењем и расвјетом за реализацију програма на терену.
У овом периоду, почетком осамдесетих, у функцију културе ( као Галерија и Музејска збирка у оснивању ) се ставља обновљени објекат средњовјековног љетњиковца Бућа-Луковић, чиме до посебног замаха и квалитетних помака долази у ликовном животу града, чији почетци, када је излагачка ђелатност у питању, датирају првим Ликовним салоном 1976. године. Удружење ликовних умјетника Тивта, формирано је 1983. године.
Трећа и актуелна фаза у развоју Центра, датира половином деведесетих година XX вијека, обновом објеката Радничког дома и Велике сале Центра за Културу,Љетње позорнице (2001. године) и опређељењем управљачких структура, ка професионалној позоришној продукцији.
Просторни капацитети Центра за културу Тиват некада су били:
Вишенамјенска – Велика сала
Народна библиотека
Атријум галерије „Бућа“ – мала љетња сцена
Музеј
Љетња позорница
Љетња позорница Доња Ластва
ДТВ „Партизан“.
Како Законске регулативе налажу, 2017. године из оквира ЈУ Центар за културу Тиват као посебна Јавна Установа издвојена је ЈУ Музеј и галерија а након тога 2022. године ЈУ Градска Библиотека Тиват. Почетком 2023. године уклоњена је мала сцена “Бућа” тако да сада Центар за културу Тиват располаже са следећим просторним капацитетима:
Вишенамјенска – Велика сала
Љетња позорница
Љетња позорница – Доња Ластва
ДТВ „Партизан“.
Вишенамјенска – Велика сала Центра за културу Тиват капацитета је 372 сједишта, са неопходном тонском и расвјетном техником. Располаже са техничким улазом, двије велике и двије мале гардеробе. У зависности од мјесечног репетоара сала се користи у комбиноване сврхе.
Љетња позорница је изграђена 1963. године. Капацитета је 1.100 сједишта. Од 1993. до 2001. године није била у употреби. Након реновирања, покривања сценеи опремања неопходном аудио, и расвјетном техником љетња позорница, по површини највећа отворена сцена на подручју Црне Горе представља јединствено и непоновљиво мјесто наступа рок и естрадних група, позоришних и балетских представа, оркестара озбиљне музике, мјузикла, опера, фолклорних ансамбала, итд.
Љетња позорница – Доња Ластва комплетно је реновирана и технички опремљена почетком 2024. године. Намијењена је приказивању филмова, мањих ђечијих позоришних и музичких форми током љетњих мјесеци. Љетња позорница – Доња Ластва капацитета је 75 сједишта.
ДТВ„Партизан“, бивши “Соколски дом”објекат некад намијењен физичкој култури (1936), од земљотреса 1979.г. на овамо, углавном је служио потребама културе, као сцена која је играла улогу носиоца програма у временима обнове и изградње. Коришћена је и за потребе биоскопа.Повезана функционалном пасарелом са зградом Центра за културу, представља саставни дио тог објекта. Сала ДТВ “Партизан” пренамјењена је у вишефункционалну мултимедијалну салу, оспособљену како за пробе, припреме, тако и најзахтјевније потребе мале, концертне, позоришне или биоскопске сале, капацитета до 220 сједишта.
ЈУ Центар за културу Тиват има и свој Савјет, састављен од пет чланова. Савјет Центра за културу бира директора Центра и Умјетничког Директора а сагласност даје Скупштина Општине Тиват, односно оснивач Центра за културу. Највећи дио запослених у ЦЗК својим радом учествују и у стварању богате позоришне продукције ЦЗК–у. Комплетан умјетнички ансамбл и ауторски тим током стварања продукција ангажовани су као спољни сарадници, који су различитим уговорима везани за Центар.