Бранимир Поповић, Боро Стјепановић, Младен Нелевић, Душанка Стојановић Глид, Ивана Мрваљевић, Данило Челебић, Бранко Илић, Горан Славић
Режија: Ђурђа Тешић
Текст: Стеван Копривица
Сценограф: Игор Васиљев
Костимограф: Јелисавета Татић-Чутурило
Кореограф: Славка Нелевић
По ријечима редитељке, у срцу представе је прича о музичкој капели с почетка 20. вијека која је свирала у Хотелу „Бока“ и која је успјела оно што сања сваки умјетник, а то је тренутак када се човјек осјети слободан, срећан и када успје да оно чиме се бави изведе на тако добар начин да постане вјечан или бесмртан. С друге стране, током 66 година свирања на тераси хотела музичари су свједоци бурне историје Бококоторског залива.„Оно што је мени било важно јесте да направимо представу о људској потреби за слободом која је по мом осјећању једнако важна као и потреба за ваздухом, водом или храном. Вољела сам да направимо представу, односно сан о слободи, а једна од најљепших илузија о слободи је заправо љубав, тако да је наша представа поетска мелодрама“, каже Ђурђа Тешић.