Igraju: Anita Mančić, Branimir Bane Popović, Dubravka Drakić, Nebojša Kundačina, Momčilo Otašević, Emir Ćatović, Božidar Zuber, Kristina Obradović, Pavle Popović/Vukan Pejović i Andrea Mugoša
Продукција: Центар за културу Тиват и Градско Позориште Подгорица
Текст: Едуардо де Филиппо
Адаптација и режија: Јагош Марковић
Превод: Данијел Начиновић
Сценографија и избор музике: Јагош МарковићЈезичка обрада такста: Александра Гловацки
Лектор: Невен Станичић
Костимографкиња: Драгана Огњеновић
Асистент режије: Велибор Милошевић
Помоћница режије: Тара Лазаревић
Дизајн свјетла: Раде Стаменковић
Испицијент: Славка Нелевић
Тон: Владимир Усановић
Шминка: Нада Мијовић
Техничко вођство: Лука Ђуровић, Стефан Радевић, Владимир Усановић
Организатор: Гордана Смодлака
Гардероба: Слађана Илић
Реквизита: Војислав Калуђеровић
Декоратери: Лука Ђуровић, Стефан Радевић, Владимир Усановић и
Марко Хунић
Возач: Марко Хунић
“Филомена Мартурано” је 11. професионална позоришна продукција ЦЗК Тиват, рађена у копродукцији са Градским позориштем Подгорица, премијерно играна 25. јуна 2013. године.
Марковић је адаптирао Фелиппеов текст за Тиватски љетњиковац Бућа, чији је амбијент уз сценске ефекте допринио правом позоришном спектаклу. Љубавна и комична мелодрама бивше проститутке Филомене и богатог хедонисте Доменика, говори о лукавству којим се служила главна јунакиња, да би својим затајеним ванбрачним синовима обезбједила будућност, али и презиме Соријано.
Комад отвара питања статуса ванбрачне и брачне ђеце, женске еманципације, индивидуалне правде и породице.
Доменико ће се силом или милом промијенити, када га на лажној самрти Филомена учини својим супругом. Сазнавши да га је обманула, он бијесно, гласно, покушава да се ријеши њених намјера, да објасни љубавници у каквој је неприлици, сазнаје и за три сина од којих је један његов.
Радња се из жестоких свађа, Филоменине неодустајуће борбе и ината, претвара у љубав, страст, и њену побједу, те завршава радошћу, плесом браће, родитеља, слуга. “Филомена Мартурано” је продукција којом је Марковић искористио кулу Бућа, инсталирајући кишу којом је нагласио један од многих емотивних момената који бујају од самог почетка представе.