Марко Баћовић, Бојан Димитријевић, Бранка Оташевић, Горан Вујовић, Александар Радуловић, Лазар Драгојевић, Славко Калезић, Слободан Маруновић, Стеван Вуковић, Дејан Иванић, Стеван Радусиновић, Радмила Божовић, Јадранка Мамић, Драган Рачић и Слободан Вујадиновић.
Продукција: Центар за културу Тиват и Црногорско народно позориште
Редитељ: Егон Савин
Сценографија: Весна Поповић
Костимографкиња : Јелена Стокућа
Асистенкиња костимографкиње: Гордана Булатовић
Избор музике: Егон Савин
Сценски говор: Дубравка Дракић
Асистенкиња редитеља: Радмила Божовић
Организаторка: Гордана Смодлака
Извршна продуценткиња: Нела Оташевић
Инспицијент: Слободан Вујадиновић
Суфлерка: Милица Секуловић
“Нушић је говорио о времену раздобља. То је значило друго него што значи данас. Значило је време које се претвара у савим другачије време. Утицало је на породицу, на друштвене односе, али и на умјетност. Зато и Нушић никад није добио позоришну критиику. Добио је пред смрт у Загребу за „Покојника“. Радили су га редитељи који нису били школовани. Ми сви носимо маске, а наш живот је састављен од неколико маски које употребљавамо у различитим околностима. Преко тих маски се препознајемо и комуницирамо. Позориште показује узнемирујуће драмске ситуације у којима маске падају и указује се право људско лице. Нушић је успио у Покојнику да направи такве психолошке ситуације у којима маска мора да падне. И покаже се право лице појединца, али не само појединца него и друштва. То је велики домет Нушића. Комедија је средство а не циљ. Средство да изоштримо свој сатрирички, критички поглед на друштво.“, сматра Савин.