Бранка Фемић, Бранко Илић, Ивона Човић Јаћимовић, Лазар Ðурђевић
Режија: Бранко Илић
Сценографкиња: Вана Прелевић,
Костимографкиња: Тијана Тодоровић
Инспирација за комад “Ноћ трибада” био је контроверзан однос према женама који је имао чувени шведски књижевни стваралац Аугуст Стриндберг. Радња комада прати његов однос према супрузи и њеним одлукама и поступцима, који су супротни његовој вољи. Акценат приче је на дисфункционалном мушко-женском односу у ком мушкарац показује нетрпељивост према жениним изборима, правима и еманципацији. С обзиром да у овом вијеку постављамо комад који је настао у прошлом, инспирисан догађајима из претпрошлог, поставља се питање – која је то лоша константа у мушко-женском односу и зашто?
”Мој лик се зове Виго Скиве. У питању је један њежан човјек, такође глумац, за кога је, како и сам казе, ‘жена као цвијет’. У том смислу, он је сушта супротност Стриндбергу (Бранко Илић). Његов поглед на свијет је отворен, а у женама види само бића вриједна дивљења. У току радње представе помало је растрзан између свог идола Стриндберга којег сматра генијалним умом, и Сири и њене пријатељице, које представљају жене које на свом путу ка напретку морају бар дупло више да се боре. Он је на неки начин представник друштва које често лута између лоших идеала и правих вриједности”.
Лазар Ðурђевић