Катарина Марковић – Мирандолина
Вучић Перовић – Витез од Рипафрате
Лазар Драгојевић – Фабрицио
Горан Вујовић – Гроф ди Форлинпополи
Горан Славић – Маркиз ди Албафјорита
Лара Драговић – Дејанира
Јулија Милачић Петровић Његош – Ортензија
Produkcija: Centar za kulturu Tivat
Režija: Tatjana Mandić Rigonat
Direktor produkcije: Goran Božović
Rukovodilac produkcije: Vojislav Vojo Kaluđerović
Dramska i jezička adaptacija teksta, izbor muzike: Tatjana Mandić Rigonat
Kostimograf: Stefan Savković
Scenografkinja: Vesna Popović
Kompozitorka: Irena Dragović
Koreografija: Slavka Nelević
Video: Jelena Tvrdišić
Dizajn svijetla: Radomir Stamenković
Obrada Mandolina Waltz – Elio Rigonat
Fotograf: Duško Miljanić
Tehničko vođstvo: Luka Đurović
Inspicijent: Slavka Nelević
Organizator: Vojislav Vojo Kaluđerović
Ton: Filip Radević
Masker, šminker, vlasuljar: Nada Mijović
Garderoberke: Slađana Ilić i Irena Ljumović
Rekviziter: Dragan Laković
Scenski dekorateri: Stefan Radević, Vladimir Usanović, Stefan Markuš, Mirko Kažić
Vozač: Marko Hunić
Izrada kostima: Vesna Ančević i Drena Drinić
Izrada scenografije: Rai metal Podgorica, Top sistem plus Beograd
Мирандолина! Каква Жена!
Крчмарица Мирандолина један је од најчувенијих женских ликова у историји позоришта. Она слави аутентичну снагу Жене, њену интелигенцију, мудрост, Ерос живота, креативност, жудњу за независношћу и слободом. У њој исконска снага Жене налази свој узбудљив и духовит облик.
Карло Голдони написао је комедију Крчмарица 1751. године, а први пут је одиграна 1753. у Венецији. Мирандолина од тада живи на позоришним сценама, надмудрује се са мушкарцима и Витезом Рипафратом – женомрсцем, бори се за достојанство, и своје и свог пола. Она је феминисткиња из 18. вијека.
У мушким фантазијама она је Ђаволица, Венера, Падрона, Блудница, Курва, Светица, Чаробница. Она је Сирена која зачарава мушкарце и одузима им разум. Опасна жена. Било да је замишљају као Сирену или pin up, у било ком визуелном облику она је симбол самосвјесне, бунтовне жене. У себи баштини искуство и тактике из разних времена којима су жене заводиле мушкарце и ратовале с њима у беспоштедној борби полова.
Каква је Мирандолинина судбина у свијету којим влада Мамон, новац и похлепа? Да ли су слобода и независност могући, или су само велике илузије? Шта је с љубављу? Какав је однос између љубави и новца, Ероса и Мамона?
За Бодријара, умјетност је чин завођења. Мирандолина ће нам причати причу о себи, као умјетница која у позоришту игра свој живот, конструише и деконструише наратив о жени која изнад свега цијени сопствену Слободу.
ФЕСТИВАЛ МЕДИТЕРАНСКОГ ТЕАТРА ПУРГАТОРИЈЕ 2024
– Награда за најбољу режију „Јагош Марковић“ – Тацјана Мандић Ригонат
– Награда за најбољу женску улогу – Катарина Марковић
51. „ДАНИ КОМЕДИЈЕ“ У ЈАГОДИНИ
– Награда за најбоље глумачко остварење – Катарина Марковић
– Награда за најбољег младог глумца – Лазар Драгојевић
23. Међународни фестивал комедије – Мостарска лиска
– ГРАН ПРИ фестивала – ВЕЛИКА ЛИСКА ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ У ЦЈЕЛИНИ
– Мала лиска, награда за најбољу глумицу – Катарина Марковић
– Мала лиска, награда за најбољег глумца вечери – Вучић Перовић
13. Фестивал глумца БиХ
– Награда за колективну глумачку игру – ансамблу представе Мирандолина
– Награда за најбољу глумицу – Катарина Марковић
– Награда за најбољег глумца – Лазар Драгојевић