Горан Славић, Андрија Милошевић, Ненад Ћирић ( Момо Пићурић ), Младен Нелевић, Стеван Радусиновић, Симо Требјешанин, Дејан Ђоновић, Кристина Стевовић, Дубравка Дракић, Славко Калезић, Петар Бурић.
Режија: Славенко Салетовић
Текст: Даница Пајовић
Јунак драме, Кањош, окружен је разноликим историјским дешавањима и чињеницама из 1447. године, чија игра постаје главни мотив за настанак ове представе. Писани документ о правима Паштровића који гарантује млетачки дужд Фоскари управо припада тим чињеницама, а Кањош прави исте изборе са друкчијим последицама. Овај Кањош није јунак и борац, већ му се истиче чојство и мудрост. Искрен је, поштен, И спонтан. Не говори стране језике, али се бори са свијетом. Уз њега, у овој представи се јављају ликови из приповјетке, али и нови ликови: дуждева љупка ћерка, Тројица – тијело млетачке власти, представници паштровићке скупштине, као и дуждев Жбир и Кањошева сестра (по литерарном оцу) Горде. Ликови пролазе кроз сукобе, опасности, манипулације, сплетке, интриге, жеље, могућности, али се дешава и искрена љубав. Политика, борба и љубав. Кањош није прихваћен у својој средини, па је неизоставна жеља да се доказује, саможртвује, иако је свјестан шта све може да изгуби. Корист од Кањошевих невоља, има само онај запетља све догађаје, у чему и успијева. Умјесто да јунак искористи најпресудније моменте, он остаје усамљен, на линији поштењаиИ искрене љубави. Таквог Кањоша, публика лако заволи.