Бранимир Бане Поповић, Марија Вицковић, Симо Требјешанин, Младен Нелевић, Дубравка Вукотић, Ненад Ћирић, Ивона Човић, Стеван Радусиновић, Ивана Мрваљевић, Дејан Ђоновић, Бранко Илић, Душан Ковачевић
Продукција: Центар за културу Тиват
Режија: Милан Караџић
Текст: Стеван Копривица
“Инноминато” ( у преводу – непоменик ) је трећа позоришна продукција ЦЗК Тиват, премијерно изведена 29. марта 2002. године на великој сцени ЦЗК Тиват којом је затворена прва бокешка позоришна трилогија.
Копривица пише о пераштанској господи, сплеткама, судару вјерских и политичких интереса на мору и копну, о судбини контраверзног племића, јунака, разбојника и поморског капетана Вицка Бујовића ал ии о људима нахвао и људима назбиљ (Држић ). Који су нахвао а који назбиљ, то одређује вријеме, Инноминато није историјски текст: он се не бави оним што се догодило, већ оним што се могло догодити. Тако се Вицко Бујовић, враћа као позоришни јунак да би нам казао да се “ништа не догађа што се већ није догодило и да ништа неће бити што већ није било”. Он немилосрдно отима и поклања да би надмашио традицију знамените бокешке породице Змајевић. У основи ове приче су двије жене: прва због које је постао удовац Змајевић, а друга деветнаестогодишња Селма, необуздана ђевојка коју је отац требињски Абдага довео у Пераст да се учи господственом понашању и утекне од харема, али управо она ће бити та која ће омекшати Бујовића. Свако од ликова покаже своје и наличје других. Проплитањем жанрова постављају се и питања: Шта послије рушења грубе хијерархије моћи појединца или клана? Има ли мјеста за слободу јединке, како каже Селма или је тај бисер далеко од сна?