Маја Стојановић, Јован Дабовић, Александар Радуловић, Павле Поповић, Филип Ђуретић, Омар Бајрамспахић, Маша Лабудовић, Горана Марковић, Вукан Пејовић, и Петар Новаковић
Продукција: Центар за културу Тиват
Режија: Обрад Ненезић
Костими : Анастазија Мирановић
Сценографија: Дарко Мусић
Дизајн свијетла: Радомир Стаменковић
Сценски говор и покрет : Др Дијана Маројевић
Музика : Иван Зиројевић
Организатор: Драган Лаковић
Реквизитер: Војислав Војо Калуђеровић
Техничко вођство: Александар Филиповић
Гардероберка:Слађана Илић
Тон:Томислав Елказ
Сценски радници / декоратери: Здравко Васиљевић, Мирко Кажић, Кристијан Рот, Антон Цанкар
Возач: Бранко Ђокић
“Горска драма” је инспирисана легендом о забрањеној љубави књагињице Јелене Петровић и црногорског перјаника Луке. Радња прати школовање књагињица Јелене и Милице у Русији, као и изазове високог друштва којем су изложени, што не оставља равнодушним како њих, тако и двор на Цетињу. Међутим, како то у драмама бива увијек на неком идеалном путу постоје препреке које су несавладиве, а прије свега у класном смислу. Како црногорске амбиције нијесу испуњене очекивањима од Русије, тако ни обични перјаници не задовољавају амбиције црногорске круне.
Онда је јасно да је у овој драми историја у служби љубави.”Горска драма” је писана у модерном стиху, који је проткан инверзијом, која је омогућила аутору да и на тај начин, заједно са гледаоцима, дотакне вријеме краја XИX вијека. ”