Ксенија Пајић
Свен Шестак
Бојана Грегорић Вејзовић
Матија Гашпари
Тена Немет Бранков
Хрвоје Клобучар
Лаура Калигер
Кристијан Петелин
Антонија Станишић Шперанда
Иван Симон
Ања Матишић
Марко Петрић
Продукција: Казалиште Gavella Загреб
Редитељ: Кокан Младеновић
Аутори текстова: Кокан Младеновић, Карла Леко, Дубравко Михановић
Драматурзи: Карла Леко и Дубравко Михановић
Ауторка музике: Ирена Поповић Драговић
Сценографкиња: Ирена Краљић
Костимографкиња: Марита Ћопо
Сарадник за сценски покрет: Дамир Клеменић
Обликоватељ свјетла: Здравко Столник
Асистенткиња редитеља: Мирта Миклоушић
Асистенткиња сценографкиње: Марта Доган
Визуелни идентитет представе: Ивона Ђогић Ђурић / Цртаона Студио
Аутор фотографија: Самир Церић Ковачевић
Избор пјесама из „Цармина Буране” превео: Златко Шешељ
Текст и музика сонга „За Христа и краља”: Матија Гашпари
У представи користимо цитат из текста „О доброти” Слободанке Бобе Ђудерије.
Инспицијенткиња: Сњежана Мајдак
Шаптачица: Ана Дулчић
„Цармина Бурана“, збирка више од 200 средњовјековних пјесама, вјеројатно нам је најпознатија путем глазбе, истоимене кантате Царла Orffa који је из збирке преузео 25 пјесама, те је упризорена као концерт или балет, али – колико нам је познато – не и као драмска представа. Досад, јер представа управо настаје у Казалишту „Gavella“ кроз ауторски пројект Кокана Младеновића, који у сурадњи с тимом представе у ходу ствара казалишни материјал, испреплићући литерарни и текстове настале из заједничких импровизација.
На таквим темељима „Цармина Бурана“ гради се као динамични скуп наоко средњовјековних, а заправо сувремених ситуација. Тако приказ куге проговара о коронавирусу и мјерама изолације, при чему су онодобни парфумери огледало данашње фармацеутске индустрије. Надјачавање средњовјековних великаша тко ће изградити већу кулу одговара хтијењима данашњих моћника да незаситно грабе још и још. Змај који пријети граду метафора је оводобних политичара који, кад имају проблема унутар граница своје земље, измишљају вањског непријатеља…
Притом се „Цармина Бурана“ обликовно ослања на искуства средњовјековног казалишта, његову симултаност, укључивање публике, покретљивост призоришта, литургијске елементе, мјешавину светог и профаног. Глазба Ирене Поповић Драговић и чланова ансамбла, као и сценски покрет Дамира Клеменића одводе ову представу према просторима глазбеног и физичког театра, гдје стихови из „Цармине Буране“ постају вишежанровски напјеви, сонгови, сатиричне буднице „уперене против хијерархије ауторитета и постојећега ћудоређа“… А све то збива се у контексту – измишљеном или стварном – апокалиптичних предвиђања о крају свијета (каквог познајемо)…
Купи Улазницу
