Након извођења представе Хеда Габлер у оквиру фестивала РУТА Тиват 2025, одржан је округли сто са глумцима и редитељем, који су подијелили своја размишљања о комплексности ликова и изазовима које је донијела адаптација овог класичног дјела.
Глумац Дениз Абдула истакао је да је централна тема његове улоге истраживање менталних и психолошких проблема лика, који носи тежину несређених траума из прошлости. „Лепбург је лик који је у сталном унутрашњем конфликту, јер не може да се помири са својим несређеним емотивним стањима“, рекао је Абдула, додајући да су неодговорена питања из прошлости кључна за разумијевање лика.
Сања Арсовска се осврнула на феминистичку перспективу у њеној интерпретацији Хеде. „Наша Хеда није жртва друштвеног притиска, већ жена која се суочава са дубоким емотивним траумама. То обликује њен однос према себи и другима“, објаснила је Арсовска, наглашавајући како је њен лик резултат дубоких унутрашњих борби, а не спољашњег утицаја.
Сара Климоска је говорила о динамици између мушког и женског свијета у контексту представе. „Наша верзија Хеде истражује фрустрације ликова, посебно жена које нису испуњене и реализоване у животу. Та досада је присутна у свим ликовима, што доприноси њиховој емотивној напетости“, рекла је Климоска, коментаришући како представа не прати традиционалну структуру, већ се фокусира на емоције ликова у свакој сцени.
Режисер Васил Христов објаснио је да је циљ адаптације био да се задржи основна структура текста, али и да се ослободи од сувишних детаља. „Важно је било да глумци из себе извуку све могуће емоције, како би публика кроз њихова лица препознала дубоку унутрашњу борбу ликова“, рекао је Христов. Он је нагласио и значај минимизације визуелних елемената, што је омогућило већи фокус на психолошку дубину ликова.
Владимир Петровик говорио је о односу између његовог лика и Хеде, наглашавајући да је њихова динамика била више друштвени престиж него љубав. „Он је лик који жели све – најљепшу жену, највећу кућу, највиши статус – али ни то му није довољно“, рекао је Петровик, објашњавајући његов лик као симбол несанице и нереализованих амбиција.
На крају, Зоран Љутков је подијелио своје искуство рада на представи, говорећи о изазовима изазваним минимализмом у сцени, гдје се ликови више осјећају него што се директно виде. „Било је тешко, али управо та немогућност да се видимо омогућила нам је да стварамо дубље емотивне везе са партнерима на сцени“, закључио је Љутков.
Овај округли сто пружио је јединствен увид у дубоку емотивну сложеност ликова и изазове извођења представе Хеда Габлер, која је на фестивалу РУТА Тиват 2025. одушевила публику и критику.
