- Момчило Оташевић
- Домагој Јанковић
- Филип Шоваговић
- Мада Першић
- Лука Слишковић
- Ана Квргић
- Јосипа Оршолић
- Лаура Калигер
- Теа Нуић
- Ђорђе Кукуљица
- Иван Симон
Копродукција: Центар за културу Тиват и Градско драмско казалиште Гавела Загреб
Текст: Мирослав Крлежа
Редитељ и аутор адаптације: Дражен Ференчина
Ауторка музике: Ирена Поповић Драговић
Сценограф: Вања Магић
Костимографкиња: Марита Ћопо
Сарадник за сценски покрет: Правдан Девлаховић
Драматуршки сарадник: Дубравко Михановић
Аутор видео-пројекција: Иван Марушић Клиф
Дизајнер свјетла: Здравко Столник
Асистенткиња редитеља: Мирта Миклоушић
Асистент дизајнера свјетла: Амар Максумић
Експресионистичка једночинка „збива се једног прољетног јутра, у Сикстини, на скелама, када је Микеланђело сликао Дан гњева Господњег“ и бави се сукобом између умјетничке слободе и наметнутих очекивања. Крлежин Микеланђело је умјетник у кризи вјере, суочен са „титанском и демијуршком снагом стварања“ у „вјековној борби између слободе и принуде“.
Однос умјетника и власти остао је једнако сложен и данас. Иако су притисци другачији него у Микеланђелово вријеме, умјетник се и даље налази између система моћи и потребе да говори истину. У свијету у којем се границе између јавног дискурса, пропаганде и умјетности све више бришу, аутентично стварање постаје чин храбрости.
Крлежин Микеланђело поставља питање које не застаријева: може ли умјетност бити слободна ако мора служити? То питање и данас остаје једнако важно за умјетнике, публику и друштво у цјелини.