Глумци

Катарина Марковић – Мирандолина
Вучић Перовић – Витез од Рипафрате
Лазар Драгојевић – Фабрицио
Горан Вујовић – Гроф ди Форлинпополи
Горан Славић – Маркиз ди Албафјорита
Лара Драговић – Дејанира
Јулија Милачић Петровић Његош – Ортензија

Аутори и сарадници

Produkcija: Centar za kulturu Tivat

Režija: Tatjana Mandić Rigonat

Direktor produkcije: Goran Božović

Rukovodilac produkcije: Vojislav Vojo Kaluđerović

Dramska i jezička adaptacija teksta, izbor muzike: Tatjana Mandić Rigonat

Kostimograf: Stefan Savković

Scenografkinja: Vesna Popović

Kompozitorka: Irena Dragović

Koreografija: Slavka Nelević

Video: Jelena Tvrdišić

Dizajn svijetla: Radomir Stamenković

Obrada Mandolina Waltz – Elio Rigonat

Fotograf: Duško Miljanić

Tehničko vođstvo: Luka Đurović

Inspicijent: Slavka Nelević

Organizator: Vojislav Vojo Kaluđerović

Ton: Filip Radević

Masker, šminker, vlasuljar: Nada Mijović

Garderoberke: Slađana Ilić i Irena Ljumović

Rekviziter: Dragan Laković

Scenski dekorateri: Stefan Radević, Vladimir Usanović, Stefan Markuš, Mirko Kažić

Vozač: Marko Hunić

Izrada kostima: Vesna Ančević i Drena Drinić

Izrada scenografije: Rai metal Podgorica, Top sistem plus Beograd

Ријеч редитеља

Мирандолина! Каква Жена!

Крчмарица Мирандолина један је од најчувенијих женских ликова у историји позоришта. Она слави аутентичну снагу Жене, њену интелигенцију, мудрост, Ерос живота, креативност, жудњу за независношћу и слободом. У њој исконска снага Жене налази свој узбудљив и духовит облик.

Карло Голдони написао је комедију Крчмарица 1751. године, а први пут је одиграна 1753. у Венецији. Мирандолина од тада живи на позоришним сценама, надмудрује се са мушкарцима и Витезом Рипафратом – женомрсцем, бори се за достојанство, и своје и свог пола. Она је феминисткиња из 18. вијека.

У мушким фантазијама она је Ђаволица, Венера, Падрона, Блудница, Курва, Светица, Чаробница. Она је Сирена која зачарава мушкарце и одузима им разум. Опасна жена. Било да је замишљају као Сирену или pin up, у било ком визуелном облику она је симбол самосвјесне, бунтовне жене. У себи баштини искуство и тактике из разних времена којима су жене заводиле мушкарце и ратовале с њима у беспоштедној борби полова.

Каква је Мирандолинина судбина у свијету којим влада Мамон, новац и похлепа? Да ли су слобода и независност могући, или су само велике илузије? Шта је с љубављу? Какав је однос између љубави и новца, Ероса и Мамона?

За Бодријара, умјетност је чин завођења. Мирандолина ће нам причати причу о себи, као умјетница која у позоришту игра свој живот, конструише и деконструише наратив о жени која изнад свега цијени сопствену Слободу.

Награде

ФЕСТИВАЛ МЕДИТЕРАНСКОГ ТЕАТРА ПУРГАТОРИЈЕ 2024

– Награда за најбољу режију „Јагош Марковић“ – Тацјана Мандић Ригонат
– Награда за најбољу женску улогу – Катарина Марковић

51. „ДАНИ КОМЕДИЈЕ“ У ЈАГОДИНИ

– Награда за најбоље глумачко остварење – Катарина Марковић
– Награда за најбољег младог глумца – Лазар Драгојевић

23. Међународни фестивал комедије – Мостарска лиска

– ГРАН ПРИ фестивала – ВЕЛИКА ЛИСКА ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ У ЦЈЕЛИНИ
– Мала лиска, награда за најбољу глумицу – Катарина Марковић
– Мала лиска, награда за најбољег глумца вечери – Вучић Перовић

13. Фестивал глумца БиХ

– Награда за колективну глумачку игру – ансамблу представе Мирандолина
– Награда за најбољу глумицу – Катарина Марковић
– Награда за најбољег глумца – Лазар Драгојевић