Цврчак: Бранка Фемић Шћекић
Мрав: Катарина Крек
Езоп: Горан Славић
Ловац на таленте : Бранко Илић
Продукција: Градско позоришта из Подгорице, Театар младих Цетиње, Културни центар ˝Никола Ђурковић˝ Котор, Херцег Фест, и Град театар Будва.
Режија: Бранко Илић
Писац: Милена Деполо
Музика: Who See
Сценографија :Бранко Илић
Костимографија: Тијана Тодоровић, асистенткиња Марта Гарчевић
Лекторка: Катарина Крек
Ова драматизација Езопове басне коју је написала Милена Деполо је за ђецу која су у данашње вријеме затрпана обавезама и не стижу да се играју, за старију ђецу која су на прагу одрастања и почињу да се буне против својих ауторитета и за све ауторитете овог свијета (родитеље, наставнике, директоре, политичаре…) да схвате да је потребно, добро и здраво бунити се против ауторитета.
Цврчак је умјетник, а то занимање није баш популарно, бар код нас. Ако случајно у животу одлучиш да будеш Цврчак, све ће бити против тебе, осим тебе. И можда ће ти бити тешко, али умјетност ће ти олакшати. Даће ти снагу да издржиш, даће ти слободу да кажеш, даће ти ширину да разумијеш и даће ти задовољство да уживаш.
Бити вриједан је добра особина и рад је важан, али једнако важна је и игра. Један Цврчак Херман Хесе каже да се у животу не мора ништа, само да се мора бити срећан.
И игра може бити рад, ако само имаш дар. Ако себи игру ти претвориш у рад, живот ће ти бити тад вјечити ‘лад. Тада неће бити важно дал’ си Цврчак ил’ си Мрав, живјећеш снажно, храбро као да си Лав!
На ове стихове и у свој живот додај бит (бит је ритам у хип хопу, значи још и дамар срца, али још значи и суштина) и ради оно што волиш па ћеш виђети колико си вриједан и вриједна.
Прича коју знамо, и коју смо чули онолико пута, иде отприлике овако:
“Док је трајало лјето, Мрав је вриједно радио и припремао зимницу, док је Цврчак безбрижно пјевао и забављао се, не мислећи на наступајућу зиму. Када је она стигла, Мрав је могао да се опусти и ужива у плодовима свог рада, док је Цврчак гладовао и смрзавао се. ”
Много је времена прошло од када је Езоп написао своју чувену басну са чувеним наравоученијем. И, у реду, слажемо се, треба бити вриједан. Међутим, данас је потребно испричати ову причу и из нешто другачијег угла. А ми, који се бавимо умјетношћу, можемо само да је испричамо из угла умјетника.
Ми “цврчци”, не можемо а да не поставимо питање да ли је наша музика, позориште или било која друга умјетност мање значајна од тих, према општеприхваћеном схватању, озбиљних професија. А када смо поставили то питање, дошли смо до многих занимљивих одговора. Нећемо вам рећи који су, јер чар позоришта (и ујметности уопште) је управо у томе да свако дође до својих одговора, био он “цврчак” или “мрав”.
Милена Деполо
Купи Улазницу