Купи Улазницу
Сенди Бакотић
Ана Марија Брђановић
Ања Сабол
Ванда Велагић
Режија: Рајна Рацз
Копродукција: Колектив Игралке, Позориште Улисес, Кућа Нахеро, Маска Љубљана
Ауторке концепта: Колектив Игралке и Рајна Рацз
Ауторке текста: Сенди Бакотић, Ана Марија Брђановић, Маја Лежаић, Рајна Рацз, Ања Сабол, Ванда Велагић
Алтернација: Клара Ковачић
Драматуршкиња: Маја Лежаић
Сарадница за сценски покрет: Мила Чуљак
Сценографкиње и костимографкиње: Паола Лугарич Бензија, Тања Блашковић
Композитор и тонски техничар: Марин Живковић
Дизајнер свјетла и технички водитељ: Марин Лукановић
Менторка: Дуња Матић Бенчић
Дизајнер визуала: Олег Моровић
Ово није представа о мајчинству. Ово је представа о одлуци о мајчинству.
Ауторке из Колектива Игралке налазе се у (средњим) тридесетим годинама и осјећају да им истиче вријеме за одлуку о мајчинству. Осјећају се као прва генерација жена у својим породицама које заиста имају слободу избора по овом питању; финансијски су независне, за разлику од својих бака, а бити мајка више се не подразумјева као што је то било код њихових мајки. Полазећи од својих личних искустава, трагале су за овом темом у умјетности, теорији и историји, а највреднијом литературом показали су се интервјуи који су за представу спроведени са низом жена које су се јавиле на јавни позив.
Ослушкујући перспективе мајки, жена које су одлучиле да немају дјецу, оних које их не могу имати и оних неодлучних, тема одлуке о мајчинству откривала се као све већа, непрегледна и вијечна, па се ауторкама учинило да заслужује не само представу, већ музеј. Зато ће, док таквог трајног музеја нема, ова представа кроз исповијести, покрет, музику и ликовност оживјети имагинарни музеј (не)мајчинства, саткан од често невидљивих искустава и прича које су истовремено интимне, друштвене и митске.
Наш музеј има лебдеће коријене. Он постоји сада и овдје, испред Етнографског музеја НП Бријуни, али како се свјетла угасе, он се сели, путује у тијелима жена и открива се када га неко затреба. Ми смо га затребале. И онда нам се указао.
Врлудаћете. Изгубићете се. Можда ће и године проћи прије него што поново изађете напоље. Вријеме је овдје љепљиво и густо. Дани су дуги, а године пролазе брзо, лете. Идемо?
Колектив Игралке након представа Бакице и Цуре (р. Тјаша Чрнигој) закључује својеврсну женску трилогију представом Мајке, у којој удружује снаге са редитељком и ауторком Рајном Рацз, која је и млада мајка. Позориште тако постаје мјесто стварања и њежног суживота са дјететом, а сцена арена за суочавање Игралки са сопственим страховима, надама, традиционалним и савременим идејама и императивима о жени, умјетници и мајци, и простор за слободу (избора).