Центар за културу Тиват израстао је у једну од најпрепознатљивијих културних установа у Црној Гори и региону, са снажним фокусом на позоришну, музичку и филмску продукцију. Како је истакао за Портал РТЦГ директор Горан Божовић, посебно су поносни на успјехе у позоришној дјелатности, која је Тивту донијела статус регионалне културне тачке, потврђен бројним фестивалима, наградама и међународним сарадњама. Иако се суочавају са хроничним изазовима ограничених финансијских и кадровских ресурса, мали, али посвећен колектив успијева да из постојећих услова извуче максимум. У наредном периоду, истиче, намјера је даље јачање установе са јасним циљем да Тиват остане препознат као лука умјетности на Медитерану.
Први човјек Центра за културу (ЦЗК) Тиват Горан Божовић истиче да је у питању мултидисциплинарна установа која доминантно развија позориште, музику и филм, те да биљеже веома запажене резултате на свим пољима, а нарочито у позоришној дјелатности, гдје константно расту у програмском и фестивалском смислу, квалитативно и квантитативно.
„С времена на вријеме се суочавамо са различитим изазовима. Наше амбиције неријетко ограничавају финансијски ресурси. Када имате у плану много квалитетних пројеката новца је никад доста, те смо неријетко приморани да се фокусирамо на реализацију оног што је у датом тренутку адекватно опредијељеном буџету. Ипак, са датим буџетом извлачимо максимум. Кадровски ресурси су увијек изазов, али наш мали колектив, свега петнаестак запослених, развија се и расте уз раст установе, али не на начин да увећавамо број запослених, него да запослени постају едукованији, ефикаснији и продуктивнији. Када су у питању већи фестивалски пројекти недостатак кадра у смислу броја и струке надомјештамо сарадњом са релевантним организацијама“, наглашава Божовић.
Истиче да су инфраструктурни ресурси Центра добри у односу на већину градова у Црној Гори, јер имају двије затворене сале и двије љетње позорнице. Од прошлог љета је обновљена Љетња позорница у Доњој Ластви, након 35 година, гдје је један од два биоскопа на отвореном у Црној Гори. Божовић напомиње да су потребна константна улагања и реновирања, обнављање дотрајале технике, али све успијевају ставити у службу онога што им је примарни циљ – пружити публици квалитетан и разноврстан културни садржај.
Позоришна продукција ЦЗК Тиват израсла у један од најснажнијих културних брендова града
Божовић с посебним задовољством истиче да је позоришна продукција ЦЗК Тиват израсла у једну од најснажнијих и најпрепознатљивијих културних брендова града. Резултати остварени током протеклих деценија потврђују континуитет, посвећеност и озбиљан умјетнички приступ раду – у посљедњих 25 година реализоване су 42 позоришне представе, како у самосталној продукцији Центра, тако и кроз копродукције са релевантним регионалним партнерима. Посебно охрабрује динамика рада у посљедње двије и по године, током којих је продуцирано чак 14 представа, од чега шест у потпуности у сопственој продукцији, што, како Божовић наглашава, јасно свједочи о стабилном развоју, амбицији и зрелости ове установе.
„Бројни релевантни међународни фестивали који се одржавају у Тивту, у продукцији Центра или под генералним покровитељством Центра и у сарадњи са релевантним организацијама, позиционирају Тиват као озбиљну културну тачку региона. Два међународна позоришна фестивала (Пургаторије и РУТА), четири међународна музичка фестивала (Tivat Music Festival, Harmonka Fest, Gitar Fest, RMF Бисер Јадрана), нови интернационални филмски фестивал Tivat Film Wave који планирамо лансирати ове године, Фестивал стенд-ап комедије Опуч, доказ су да је Тиват, нарочито у односу на величину и број становника, апсолутни шампион културне понуде у региону“, наглашава први човјек ове институције културе.
„Центар се након шест година паузе вратио самосталним позоришним продукцијама. Постигнут успјех потврђује да се врло озбиљно и промишљено, а често храбро и хазардерски приступа новој позоришној продукцији, чиме Центар даје огроман допринос свеукупној позоришној сцени региона. Подршка оснивача јесте значајна, али би, имајући озбиљност рада, квалитет рада, постигнуте резултате и представљене планове, као и константан раст, морала бити значајно већа.“
Да се не фокусирају на проблем него на рјешење показала је и ситуација са малом сценом у Атријуму љетњиковца Бућа. Како објашњава Божовић, уклањањем мале сцене из Атријума изгубљен је важан простор за амбијентални театар, јер нова сцена ни оријентацијом ни капацитетом не одговара захтјевима озбиљнијих позоришних форми.
„Нова сцена у том простору није ни налик некадашњој, ни оријентацијом, а ни капацитетом публике, те је неприкладна за иоле озбиљне позоришне форме које су извођене раније. Ипак, додатним ангажманом сачували смо квалитетне представе тамо постављене прекомпозицијом на постојећи сценски простор и удахнули им нови живот. Не фокусирамо се на проблем, него на рјешење, па смо квалитетном и богатом понудом, макар дјелимично, успјели скренути фокус публике са носталгије за амбијенталном сценом. ‘Show must go on’“, поручује Божовић.
На питање колико је добро за рад и бољу промоцију Центра што је недавно отворен студио РТЦГ у згради ЦЗК-а, Божовић наводи да се нада да ће слика културе из Тивта на националном јавном сервису бити знатно заступљенија него што је то био случај до сада, те да ће дописничка екипа бити активнија, јер се заиста има што приказати.
„Тиват, а нарочито наша установа, то заслужује искључиво квалитетом и квантитетом програма“, нагласио је Божовић.
У претходне двије године освојили више од 50 награда
Успјешност рада ЦЗК-а видљива је, истиче Божовић, и по броју и по квалитету фестивала и по продукцији позоришних представа, а свој квалитет потврђује и на међународним фестивалима.
„Претходне двије године Центар је учествовао на преко 20 фестивала, на којима су представе из наше, углавном самосталне продукције освојиле више од 50 награда. Само у 2024. години освојене су 32 награде на 12 такмичарских фестивала.“
„Ћелава пјевачица“, у режији Јагоша Марковића, је у протекле двије године на 13 такмичарских фестивала освојила 36 награда, што је чини најнаграђиванијом представом у историји црногорског позоришта. Наша нова представа „Contra Mundum“, у режији Вељка Мићуновића, је на досадашња три фестивалска учешћа освојила већ 12 награда. Дакле, када је у питању позоришна продукција можемо рећи да смо кредибилан такмац најбољим позориштима у региону, те да се неријетко деси да будемо корак испред“, са поносом истиче Божовић.
У плану сарадња са глумачким звијездама – Воја Брајовић, Ненад Јездић, Милош Биковић…
Током ове године оствариће копродукциону сарадњу на више позоришних пројеката са релевантним позориштима и фестивалима региона као што су Охридско љето и Македонски народни театар Скопље (С. Македонија) – премијерна сарадња, ГДК Гвелла Загреб, Казалиште Марина Држића – Дубровник, ХНК Сплит и ХНК Задар (Хрватска) – премијерна сарадња.
„Само на новим пројектима у текућој години радићемо са најпознатијим глумачким звијездама региона као што су Милош Биковић, Ненад Јездић, Воја Брајовић, редитељима из Србије, Хрватске и Македоније (Југ Радивојевић, Дражен Ференчина, Паоло Тиљарић, Дејан Пројковски, Сташа Копривица) и осталим релевантним умјетницима“, казао је Божовић.
Напомиње и да су од нуле креирали Градски хор „Јадран“, након 20 година од гашења претходног, те да је за двије године рада под вођством професорице Андрее Орландо Триповић израстао у озбиљан мјешовити аматерски хор са веома професионалним приступом раду и завидним квалитетом.
Да помаци нијесу само у умјетничком домену, него и у финансијском, говори и податак да су приходи Центра у посљедње двије године 500.000 еура и да су увећани десет пута у односу на годину управљања претходног руководства.
Прате убрзани развој града, покрећу и филмски фестивал „Tivat Film Wave“
Божовић истиче да је Тиват примјер убрзаног развоја савременог града и најперспективнија црногорска општина, те да Центар за културу својом програмском политиком прати и афирмише управо такав идентитет и вриједности. Кроз пажљиво осмишљене културно-умјетничке програме, грађанима Тивта – како старосједиоцима, тако и новим становницима – нуде се садржаји који одговарају динамичном инфраструктурном, туристичком и демографском развоју града. Радом Центра Тиват се умјетнички позиционира не само на националној и регионалној сцени, већ и на Медитерану као релевантна међународна адреса културе. Уз фестивале Пургаторије, РУТА, Tivat Music Festival и оснивање Tivat Film Wavea, Тиват, како наглашава Божовић, све снажније потврђује своју улогу истинске луке умјетности.
Осврћући се на Фестивал медитеранског театра Пургаторије, Божовић истиче да већег, популарнијег и познатијег фестивала у Црној Гори, али и шире, нема. Прошле године прославили су значајан јубилеј, двадесето издање, на којем је публика имала прилику да погледа пресјек најбољег што се нуди у позоришном стваралаштву у региону у протеклој сезони. За сада је, оцјењује, и најрелевантнији такмичарски фестивал у Црној Гори.
Прошле године ЦЗК је први пут био домаћин регионалног фестивала РУТА. Бити у РУТА-и представник државе Црне Горе представља, каже Божовић, огромну част и привилегију, али и престиж, јер вас сврстава на лидерску позицију театара региона.
„Чланство у РУТА-и има огроман значај за Црну Гору, нарочито за Тиват, који поред Београда, Љубљане, Сарајева, Скопља и Бријуна постаје домаћин овог престижног регионалног фестивала. Овим партнерством дефинитивно потврђујемо позиционирање Тивта као једног од најзначајнијих центара позоришне умјетности у региону. Изванредна је ствар да имамо сигуран пласман наше позоришне продукције у свим земљама бивше Југославије, поготово што наше представе углавном живе на фестивалима и гостовањима, јер нијесмо професионални театар и немамо редовна мјесечна играња на матичној сцени“, наглашава Божовић.
Лако до сарадника и партнера са добрим планом и озбиљним искуством
На питање колико је компликовано продуцирати сопствене представе и пројекте у условима ограничених буџета, Божовић истиче да као установа са озбиљним искуством у позоришној продукцији релативно лако проналазе сараднике и партнере.
„Неријетко се нуде и сами. У сваком случају такви пројекти се планирају и двије године унапријед, ако желите у пројекат укључити квалитетне и релевантне сараднике, чије име значи у овом послу. Доласком новог руководства велика пажња је посвећена овом сегменту пословања, за који се планирају значајна средства. Центар се након шест година паузе вратио самосталним позоришним продукцијама. Постигнут успјех потврђује да се врло озбиљно и промишљено, а често храбро и хазардерски приступа новој позоришној продукцији, чиме Центар даје огроман допринос свеукупној позоришној сцени региона. Подршка оснивача јесте значајна, али би, имајући озбиљност рада, квалитет рада, постигнуте резултате и представљене планове, као и константан раст, морала бити значајно већа“, оцјењује Божовић.
Могућности за раст установе има, очигледан недостатак политичке воље
Могућности има, али је, каже, очигледан проблем политичке воље. Тренутно руководство установе суверено управља установом, одбијајући све покушаје било какве врсте политичког уплива или непримјереног утицаја, што сматрају основним предусловом за квалитетан и успјешан рад, а што су јасно до сада показали, и тако ће и наставити до краја мандата.
Божовић наводи да би, када би имали неограничене буџетске могућности, Центар додатно оснажио програмске садржаје, реализовао позоришне пројекте ван класичних сцена, реконструисао постојеће затворене и отворене просторе и опремио их најсавременијом техником, те се упустио у продукцију оперских и озбиљних филмских пројеката.
Додаје да би значајно повољнији услови за такав искорак постојали онда када би на челу града били доносиоци одлука који истински разумију и цијене културу, знање и остварене резултате, те успјех ове установе доживљавају као успјех заједнице у цјелини.
„Кад на челу града буде неко ко зна што је култура, ко зна да цијени културу, ко зна да цијени знање и компетенције, ко зна да цијени историјске резултате и ко успјех ове установе буде доживљавао као успјех заједнице и града, као успјех умјетности и културе, можда ће тада бити значајно бољи услови за реализацију свега овога што сам навео, али то остављам неком будућем руководству. Желим да имају више среће“, поручио је Божовић.
Божовић је закључио да би желио да Центар за културу Тиват буде оно што је сад, у новијој верзији у складу са протоком времена, перјаница културе Тивта, Црне Горе и Медитерана, свјетионик умјетности и културе.
