![KTGT35971]](https://czktivat.me/wp-content/uploads/2026/01/KTGT35971-scaled.jpg)
Купи Улазницу
Никола Ристановски, Сена Ђоровић, Магдалена Мијатовић,Марко Гверо
Продукција – Звездара театар Београд
Писац: Стеван Копривица
Редитељ: Дејан Пројковски
Сценограф: Валентин Светозарев
Костимограф: Ивана Ристић
Музика: Горан Трајкоски
Лектор: др Љиљана Мркић Поповић
Продуцент: Драгиша Ђургуз
Инспицијент: Станислав Младеновић
Дизајнер свјетла: Немања Цалић
Дизајнер тона: Стефан Анђелић
Шминкер: Бранислава Илић
Реквизитери: Немања Јовановић и Миодраг Тешовић
Гардеробер: Јелена Дуњић
Аутор видео спота: Стево Мандић
Дизајнер: Александра Илић
„Уна“ заснована је на мотивима истоименог култног романа Моме Капора, али и новим значењима и конотацијама које намеће време у којем живимо.
Ова посвета забрањеној љубави имала је и своју филмску верзију са Радетом Шербеџијом и Соњом Савић у режији Милоша Радивојевића. Позоришно читање морало је да се измакне из филмског па и литерарног предлошка и потражи нове исходе у „фаталној привлачности“ времешног харизматичног професора Мишела Бабића и самосвојне и еруптивне студенткиње Уне.
Трудили смо се да направимо снажну љубавну причу у овом времену, укојој се преплићу еротика, емоција, политика, догме, генерацијски ломови и резигнантна побуна усамљеног јунака. Ово није прича о томе како љубав побjеђује, ово је прича како се љубав догоди,
промијени све што познајемо, а онда угасне остављајући ипак неки свијетли траг иза себе. Сјећање, ако ништа друго. Комад са посветом Капору, Арсену Дедићу, племенитим временима и осјећањима који губе битку са временом које „се толико прозлило да му не вриједи фабулирати“ како би рекао Владан Десница. Упркос томе, ми причамо љубавну причу, увјерени да ће бити оних који желе да је виде и чују и додају својим животима неке валере сјете, носталгије, па макар то било „непристојно у овом теренутку“ .
Стеван Копривица
Зашто је Уна важна данас?
Представа Уна, за коју је текст написао Стеван Копривица по мотивима истоименог романа Моме Капора, настаје као одговор на дубоку и универзалну људску потребу за причом која говори о сјећању, љубави и пролазности. Момо Капор у свом роману није само испричао једну животну причу, већ је отворио теме које су и данас актуелне. Уна је представа о људским односима, о утицају прошлости на садашњост и о томе како једно сјећање може обликовати наш живот. У времену када технологија и друштвене промјене преплављују нашу
свакодневицу, када је тешко задржати искрен и дубок однос, оваква интроспективна и емотивна драма подсјећа нас колико је важно сачувати аутентичност и искреност.
Зашто Уна данас у позоришту?
Зато што нас позива да застанемо и ослушнемо приче које можда избјегавамо, приче о нашем сопственом идентитету, о љубави која остаје упркос времену и о помирењу са самим собом. У свијету препуном буке и површности, Уна нас
враћа позоришту као мјесту сусрета гђе се истина и емоција још увијек могу открити и осјетити у свом пуном сјају. Вјерујем да ће ова представа отворити простор за заједничко разумијевање и емпатију, позвати нас на размишљање и подсјетити нас колико су унутрашње вриједности непрекидна тема умјетности и живота. Хвала вам што сте дио те приче.
Дејан Пројковски