Глумци

Катарина Марковић – Мирандолина
Вучић Перовић – Витез од Рипафратта
Лазар Драгојевић – Фабрицио
Горан Вујовић – Гроф ди Форлинпополи
Горан Славић – Маркиз ди Албафиорита
Лара Драговић – Дејанира
Јулија Милачић Петровић Његош – Ортенсија

Аутори и сарадници

Продукција: Центар за културу Тиват

Режија: Татјана Мандић Ригонат

Директор продукције: Горан Божовић

Руководилац продукције: Војислав Војо Калуђеровић

Драмска и језичка адаптација текста, избор музике: Татјана Мандић Ригонат

Костимограф: Стефан Савковић

Сценографкиња: Весна Поповић

Композиторка: Ирена Драговић

Кореографија: Славка Нелевић

Видео: Јелена Тврдишић

Дизајн свијетла: Радомир Стаменковић

Обрада Мандолина Waltz – Елио Ригонат

Фотограф: Душко Миљанић

Техничко вођство: Лука Ђуровић

Инспицијент: Славка Нелевић

Организатор: Војислав Војо Калуђеровић

Тон: Филип Радевић

Маскер, шминкер, власуљар: Нада Мијовић

Гардероберке: Слађана Илић и Ирена Љумовић

Реквизитер: Драган Лаковић

Сценски декоратери: Стефан Радевић, Владимир Усановић, Стефан Маркуш, Мирко Кажић

Возач: Марко Хунић

Израда костима: Весна Анчевић и Дрена Дринић

Израда сценографије: Раи метал Подгорица, Топ систем плус Београд

Ријеч редитеља

Мирандолина! Каква жена!

Крчмарица Мирандолина један је од најпознатијих женских ликова у историји позоришта. Она слави аутентичну снагу Жене, њену интелигенцију, мудрост, Ерос живота, креативност, жељу за независношћу и слободом. У њој исконска снага Жене налази свој узбудљив и духовит облик. Карло Голдони је написао комедију Крчмарица 1751. године, а први пут је изведена 1753. у Венецији.

Мирандолина од тада живи на позоришним сценама, надиграва се са мушкарцима и Витезом Рипафратом — женомрсцем, бори се за достојанство, и своје и свог пола. Она је феминисткиња из 18. века. У мушким фантазијама она је Ђаволица, Венера, Падрона, Блудница, Курва, Светица, Чаробница. Она је Сирена која зачарава мушкарце и одузима им разум. Опасна жена.

Било да је замишљају као Сирену или pin up, у било ком визуелном облику она је симбол самосвесне, бунтовне жене. У себи баштини искуство и тактике из разних времена којима су жене заводиле мушкарце и ратовале с њима у беспоштедној борби полова.

Каква је Мирандолина судбина у свету којим влада Мамон, новац и похлепа? Да ли су слобода и независност могући, или су само велике илузије? Шта је са љубављу? Какав је однос између љубави и новца, Ероса и Мамона?

За Бодријара, уметност је чин заводења. Мирандолина ће нам причати причу о себи као уметница која у позоришту игра свој живот, конструише и деконструише наратив о жени која изнад свега цени сопствену Слободy.

Награде

ФЕСТИВАЛ МЕДИТЕРАНСКОГ ТЕАТРА ПУРГАТОРИЈЕ 2024– Награда за најбољу режију „Јагош Марковић“ – Татјана Мандић Ригонат
– Награда за најбољу женску улогу – Катарина Марковић