Катарина Марковић – Мирандолина
Вучић Перовић – Витез од Рипафратта
Лазар Драгојевић – Фабрицио
Горан Вујовић – Гроф ди Форлинпополи
Горан Славић – Маркиз ди Албафиорита
Лара Драговић – Дејанира
Јулија Милачић Петровић Његош – Ортенсија
Продукција: Центар за културу Тиват
Режија: Татјана Мандић Ригонат
Директор продукције: Горан Божовић
Руководилац продукције: Војислав Војо Калуђеровић
Драмска и језичка адаптација текста, избор музике: Татјана Мандић Ригонат
Костимограф: Стефан Савковић
Сценографкиња: Весна Поповић
Композиторка: Ирена Драговић
Кореографија: Славка Нелевић
Видео: Јелена Тврдишић
Дизајн свијетла: Радомир Стаменковић
Обрада Мандолина Waltz – Елио Ригонат
Фотограф: Душко Миљанић
Техничко вођство: Лука Ђуровић
Инспицијент: Славка Нелевић
Организатор: Војислав Војо Калуђеровић
Тон: Филип Радевић
Маскер, шминкер, власуљар: Нада Мијовић
Гардероберке: Слађана Илић и Ирена Љумовић
Реквизитер: Драган Лаковић
Сценски декоратери: Стефан Радевић, Владимир Усановић, Стефан Маркуш, Мирко Кажић
Возач: Марко Хунић
Израда костима: Весна Анчевић и Дрена Дринић
Израда сценографије: Раи метал Подгорица, Топ систем плус Београд
Мирандолина! Каква жена!
Крчмарица Мирандолина један је од најпознатијих женских ликова у историји позоришта. Она слави аутентичну снагу Жене, њену интелигенцију, мудрост, Ерос живота, креативност, жељу за независношћу и слободом. У њој исконска снага Жене налази свој узбудљив и духовит облик. Карло Голдони је написао комедију Крчмарица 1751. године, а први пут је изведена 1753. у Венецији.
Мирандолина од тада живи на позоришним сценама, надиграва се са мушкарцима и Витезом Рипафратом — женомрсцем, бори се за достојанство, и своје и свог пола. Она је феминисткиња из 18. века. У мушким фантазијама она је Ђаволица, Венера, Падрона, Блудница, Курва, Светица, Чаробница. Она је Сирена која зачарава мушкарце и одузима им разум. Опасна жена.
Било да је замишљају као Сирену или pin up, у било ком визуелном облику она је симбол самосвесне, бунтовне жене. У себи баштини искуство и тактике из разних времена којима су жене заводиле мушкарце и ратовале с њима у беспоштедној борби полова.
Каква је Мирандолина судбина у свету којим влада Мамон, новац и похлепа? Да ли су слобода и независност могући, или су само велике илузије? Шта је са љубављу? Какав је однос између љубави и новца, Ероса и Мамона?
За Бодријара, уметност је чин заводења. Мирандолина ће нам причати причу о себи као уметница која у позоришту игра свој живот, конструише и деконструише наратив о жени која изнад свега цени сопствену Слободy.
ФЕСТИВАЛ МЕДИТЕРАНСКОГ ТЕАТРА ПУРГАТОРИЈЕ 2024– Награда за најбољу режију „Јагош Марковић“ – Татјана Мандић Ригонат
– Награда за најбољу женску улогу – Катарина Марковић