Купи Улазницу
Лине – Александра Аристановић
Томас – Владимир Јовановић
Мајка – Маћеха – Горица Динуловић
Отац – Домар – Сорен Зоран Церовина
Суфлер – Валентина Величанин
Продукција: Краљевачко позориште
Режија: Дамјан Кецојевић
Превод: Марија Стојановић
Сценографкиња: Зорана Петров
Асистенткиња сценографкиње: Јелена Ђуровић
Костимограф: Стефан Савковић
Композитор: Владимир Пејковић
Дизајнерка светла: Бојана Лазић
Фотографије: Предраг Илић
Онда кад смо се изгубили је представа која говори о разводу.
Главни јунаци су брат и сестра који покушавају да спасу своју „срећну породицу“.
У том покушају да спасу нешто што се спасити не може, изгубе у једном тренутку и сами себе. Заправо изгубе своје детињство преузимајући одговорности и обавезе родитеља.
„Превелико је имати децу. Важно је бринути се о својој деци јер они то не могу сами.“
– Лоте Фаруп
Doživljavanje razvoda roditelja može imati snažan uticaj na to kako dete doživljava ljubav odraslih i imati posledice na njegove sopstvene izbore kasnije u životu.
Deca često uzvraćaju udarac i preuzimaju veoma neprikladnu ulogu da uvedu red u ovaj haos; borba koja bi ih mogla koštati sopstvenog identiteta.
Ovu priču o porodici koja ne može da se održi na okupu poželela sam da vam ispričam sa puno ljubavi i poštovanja prema svim porodicama koje prolaze kroz iste priče.
Lota Farup / rediteljka i dramska spisateljica iz Danske
Радња представе „Онда кад смо се изгубили“ завршава се управо тамо где најчешће почиње психотерапијски рад са породицом.
Кроз представу се „одмотава клупко“ помажући да се расплете „чвор“ у који су деца често ухваћена.
Лоте Фаруп, очигледно добар познавалац породичне динамике, заинтересована за „глас“ детета у ситуацији фрагментираности породице, презентује концепте баланса и дисбаланса у партнерској релацији, идеализације, конфликта лојалности и тему тајни, те начин на који деца у коначној линији постају старатељи својим несрећним родитељима, носећи се са осећањима страха и неизвесности.
Редитељ и глумци врло сликовито и емотивно дочаравају публици причу у којој породица као безбедна база за све своје чланове губи своје првобитно значење, али нуде и могућност конструисања нове повести, како за родитеље, тако и за децу.
Бојана Димитријевић,
Психолог и системски породични психотерапеут