БЕТУЛА У МАЛУ ВАЛУ

‘Бетула у малу валу’ је друга професионална позоришна продукција Центра за културу Тиват која је поред многобројних играња на матичној сцени, гостовала од Београда, преко Загреба до Беча, а красе је престижне награде са фестивала у Новом Саду и Ужицу.

Писац Стеван Копривица је ову причу смјестио у микрокосмос кафане, бетуле, конобе с поцетка седамнаестог вијека, и за њу изабрао готово непознату историјску биљешку о пустолову, лицу са потјерница, који зарад хира његове драгане, завршава на вјешалима. Миграције становништва и тежња да се у обећавајућем медитеранском цивилизацијском окружењу побјегне од смрти, чамотиње и сиротиње, били су драмски пунктови на којима је писац покушао да напише нов и другачији комад. У поднаслову комада је и одредница ‘једни који су хтјели бити други’, која трагикомедију ‘Бетула у малу валу’ спаја са трагикомедијом коју данас живимо.

По речима писца, Стевана Копривице, ово је прича о давној Боки, о бокешком пустолову који је вјешт свему на отвореном мору, на палуби свога брода, али је невјешт простору задимљене и распеване конобе, прича о ђевојци која је отјерала свог драгог на вјешала, о знаменитој Ђулси која је држала знамениту бетулу и која је имала једну кћер, о брђанину који бољи живот за себе и свог насљедника тражи у другом свијету не знајући да се од судбине не може побјећи.

Како је рекао редитељ, Милан Караџић, ‘Бетула у малу валу’ има интригантну ноту гусарских прича наших ђетињстава и заправо је својеврсна бајка за одрасле, чији крај није стереотипно срећан. Истовремено, она нуди раскош древних медитеранских скаски пуних великих тајни и јавних љубави. Јунаци ‘Бетуле’ настоје да ‘изађу из своје коже’, јурећи за фиксацијом бољег и другачијег живота, спремни да забораве све што су били и што јесу.