Ивана Војиновић
Марио Дрмаћ
Продукција: Позориште младих Сарајево
Режија: Марио Дрмаћ
Адаптација: Нејра Бабић
Сценографија, костимографија и ликовна рјешења лутака: Нарда Никшић
Израда лутака: Мирјана Чистопољски и Данијела Мадацкy – Летић
Музика: Хамдија Салихбеговић и Неџад Мерџановић
Инспицијент: Слађан Вујић/Џенана Фазлић
Дизајн плаката: Нарда Никшић
Тобија, пас јазивачар је несретан и незадовољан својим изгледом. Сви му се ругају, нико се са њим не игра, а он се само жали на своје дугачке уши, тијело и кратке ноге. Тобија жели да изгледа као неко други, али као ко!? Флоријан, његов власник му предлаже да посјети зоолошки врт, поразговара са свим животињама и пита их за савјет. Тобија одлази у зоолошки врт, прво среће Слона, великог господина, који му говори да је за срећу потребна само снага. Затим, упознаје Жирафу, небеску харфу, која му пјева о свом дугом врату. Након Жирафе на сцену ступа Тигар, опасан је али другар, и он мисли да су за срећу Тобији само потребни ошти зуби. Рода, прелијепа згода, само прича о својим крилима и увјерава Тобију да су му управо само крила потребна. Нилски коњ, у ријетким тренуцима у којима је будан, објашњава Тобији зашто му је потребна само његова, највећа али пловећа глава. У тренутку када је Тобија мислио да је са свим животињама разговарао, највећом брзином поред њега протрчи Зец, који брзо стигне и на мјесец, и говори Тобији да су за срећу потребне само брзе ноге. Тобија се враћа из зоолошког врта, и узбуђен говори Флоријану да мисли да зна како би требао да изгледа. Полако му набраја шта му је од сваке животиње потребно, а Флоријан прави огромну лутку – чудовиште, од свих тих сегмената. Када Тобија види како мисли да би желио да изгледа, препадне се и долази до најбитнијег закључка – Не треба се мијењати. Треба остати Тобија, пас јазавичар. Одлазак у зоолошки врт ипак није био узалудан, научио је врло важну лекцију – вољети себе није увијек лако, али вољети себе ипак мора свако.