Гроф Петар (Пјер) Кирилович Безухов ИВАН БОСИЉЧИЋ
Кнез Николај Андрејевич Болконски МИОДРАГ КРИВОКАПИЋ
Андреј, његов син ДАНИЛО ЛОНЧАРЕВИЋ
Марија, његова кћерка ЗЛАТИЈА ОЦОКОЉИЋ ИВАНОВИЋ
Лиза, жена кнеза Андреја ЗОРАНА БЕЋИЋ ЂОРЂЕВИЋ
Гроф Иља Андрејевич Ростов ДУШАН МАТЕЈИЋ
Грофица Наталија Ростова БОЈАНА СТЕФАНОВИЋ
Наташа, њихова кћерка ТЕОДОРА ДРАГИЋЕВИЋ
Николај, њихов син НЕМАЊА СТАМАТОВИЋ
Соња, њихова рођака МАРИЈА ЛИЈЕШЕВИЋ
Кнез Василије Сергејевич Курагин СЛОБОДАН БЕШТИЋ
Елен, његова кћерка КАЛИНА КОВАЧЕВИЋ
Анатол, његов син ПЕТАР СТРУГАР
Борис Друбецки ВУЧИЋ ПЕРОВИЋ
Наполеон Бонапарта НЕДИМ НЕЗИРОВИЋ
Продукција: Народно позориште у Београду
Л. Н. Толстој
Рат и мир
Режија Борис Лијешевић
Драматург Федор Шили
Сценограф Јања Ваљаревић
Костимограф Бојана Никитовић
Композитор Стефан Ћирић
Кореограф Мирко Кнежевић
Сценски говор Љиљана Мркић Поповић
Сценски покрет Бојана Стефановић
Продуценти Милош Голубовић, Вук Милетић
Организатор Гала Димовић
Инспицијент Сања Угринић Мимица
Суфлер Марија Недељков
Асистенти редитеља Јелена Шарковић, Иван Орленко*
Узбуркано море Човјечанство и историја су попут природе; сад је мирна и ништа не може пореметити тај мир, али већ долази олуја која ће све промијенити; као и море кад се узбурка. А ми смо само сићушне честице, становници тог организма природе. Понекад мислимо и да управљамо тим организмом. А заправо нас таласи уздижу спуштају и разбацују. И сви смо исти само што неке тај талас у моменту подигне и ми видимо лидера, генија, снагу, док неке друге тај исти талас разбаца у жртве и губитнике. То је Толстојево узбуркано море историје. Ми видимо лидере и вође и покретаче и ратове, а Толстој види један природан а нама несхватљив процес, море историје које се узбуркало. Узбуркано море Европе – данас немирније него икада у новијој историји. Шта се то дешава? Свијет се мијења, као на почетку 19. вијека када Наполеон Европом носи нови свјетски поредак и говори о заједничкој отаџбини – Европи без граница. За њим остају милиони мртвих који не прихватају његову слободу. Свијет је пред, до тада, „највећим ратом што га је икада било“. Шта се дешава? „Не покушавајте да разумете“ виче нам Толстој. „Јер нећете разумети.“ Као што животиње у обору не разумеју кад газда издвоји једног овна и храни га боље него друге. Остале животиње мисле да је тај ован геније и лидер. А онда се чуде и плаше када тај исти ован први буде заклан и поједен. Питају се шта се десило, гдје је направио грешку? То је логика која је изван нас. Једино што можемо да разумемо је да смо само оруђе у рукама историје. Да историјом управљају неизбежности. Како режирати Рат и мир? Као што Кутузов води Бородинску битку, разумевањем околности које нас прате и да процесом управљају случајности и неизбежности које треба стално препознавати, те не заборављати да смо сви честице у том великом организму Рата и мира. И како рече Питер Брук, у једној представи: Ништа није важније од људи који у њој учествују.
Борис Лијешевић
Romen Rolan je o Ratu i miru napisao – „ovo delo, kao život, nema početak, nema kraj. Ono je sam život, u večnom pokretu.“
I zaista, Tolstojev roman nema, u konvencionalnom smislu, početak i kraj. Prvo poglavlje nas ubacuje u salon Ane Pavlovne Šerer, gde se okuplja petrogradsko plemstvo i inteligencija. Tu se raspravlja o Napoleonu, caru Aleksandru, Austriji, Pruskoj, budućem ratu, ali se istovremeno sklapaju poslovi preko carske porodice, brakovi iz interesa, i vodi se briga ko će biti najlepše obučen u salonu. Bez ikakvih uvoda, objašnjavanja, ili posebnih naznaka koji će od likova koji se tu nalaze biti glavni protagonisti, koji sporedni likovi, a koji se više nikad neće pojaviti u romanu. Tako i narativni kraj (sam kraj Rata i mira je zapravo duži esej o Tolstojevom shvatanju istorije) umesto da završava radnju, uvodi novu temu, nov događaj: začetak dekabrističkog ustanka u Rusiji 1825. godine.
Zanimljivo je zašto se Rat i mir ovako završava. Tolstoj je zapravo hteo da piše roman upravo o dekabrističkom ustanku, ali je u istraživanju shvatio da se koreni tog događaja nalaze u napoleonskim ratovima koji su se vodili od 1803. do 1815. godine. Stoga je Rat i mir pisan skoro kao uvod u ono što je Tolstoja zapravo zanimalo – a na kraju, Tolstoj nikad nije napisao knjigu o dekabristima.
Ipak, šta je suština Rata i mira? Suština, čini mi se, je u traganju. Protagonisti romana su u stalnom traganju, traže Boga, ljubav, slavu, sreću, smisao života… Pjer Bezuhov se zapita: „Čemu služi naš život? Zašto smo mi na ovome svetu? Šta to ljudi i čovečanstvo imaju da sagrade i izvedu svojim životom?“ Mislim da je to osnovno pitanje koje Tolstoj postavlja, suštinska tema knjige – shodno tome, suštinska tema dramatizacije i predstave.
Fedor Šili
Купи Улазницу