СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ ФЕСТИВАЛА ПУРГАТОРИЈЕ 2025 – РАТ И МИР

Узбуркано море Човјечанство и историја су попут природе; сад је мирна и ништа не може пореметити тај мир, али већ долази олуја која ће све промијенити; као и море кад се узбурка. А ми смо само сићушне честице, становници тог организма природе. Понекад мислимо и да управљамо тим организмом. А заправо нас таласи уздижу спуштају и разбацују. И сви смо исти само што неке тај талас у моменту подигне и ми видимо лидера, генија, снагу, док неке друге тај исти талас разбаца у жртве и губитнике. То је Толстојево узбуркано море историје. Ми видимо лидере и вође и покретаче и ратове, а Толстој види један природан а нама несхватљив процес, море историје које се узбуркало. Узбуркано море Европе – данас немирније него икада у новијој историји. Шта се то дешава? Свијет се мијења, као на почетку 19. вијека када Наполеон Европом носи нови свјетски поредак и говори о заједничкој отаџбини – Европи без граница. За њим остају милиони мртвих који не прихватају његову слободу. Свијет је пред, до тада, „највећим ратом што га је икада било“. Шта се дешава? „Не покушавајте да разумете“ виче нам Толстој. „Јер нећете разумети.“ Као што животиње у обору не разумеју кад газда издвоји једног овна и храни га боље него друге. Остале животиње мисле да је тај ован геније и лидер. А онда се чуде и плаше када тај исти ован први буде заклан и поједен. Питају се шта се десило, гдје је направио грешку? То је логика која је изван нас. Једино што можемо да разумемо је да смо само оруђе у рукама историје. Да историјом управљају неизбежности. Како режирати Рат и мир? Као што Кутузов води Бородинску битку, разумевањем околности које нас прате и да процесом управљају случајности и неизбежности које треба стално препознавати, те не заборављати да смо сви честице у том великом организму Рата и мира. И како рече Питер Брук, у једној представи: Ништа није важније од људи који у њој учествују.

Борис Лијешевић