Глумци

Катарина Марковић – Мирандолина

Вучић Перовић – Витез од Rippafratta
Лазар Драгојевић – Фабризио
Горан Вујовић – Гроф ди Форлинпополи
Горан Славић – Маркиз ди Албафиорита
Лара Драговић – Дејанира
Јулија Милачић Петровић Његош – Ортенсиа

 

Аутори и сарадници

Продукција: Центар за културу Тиват

Режија: Татјана Мандић Ригонат

Директор продукције: Горан Божовић

Руководилац продукције: Војислав Војо Калуђеровић

Драмска и језичка адаптација текста, избор музике: Татјана Мандић Ригонат

Костимограф: Стефан Савковић

Сценографкиња: Весна Поповић

Композиторка: Ирена Драговић

Кореографија: Славка Нелевић

Видео: Јелена Тврдишић

Дизајн свијетла: Радомир Стаменковић

Обрада Мандолина Waltz – Елио Ригонат

Фотограф: Душко Миљанић

Техничко вођство: Лука Ђуровић

Инспицијент: Славка Нелевић

Организатор: Војислав Војо Калуђеровић

Тон: Филип Радевић

Маскер, шминкер, власуљар: Нада Мијовић

Гардероберке: Слађана Илић и Ирена Љумовић

Реквизитер: Драган Лаковић

Сценски декоратери: Стефан Радевић, Владимир Усановић, Стефан Маркуш, Мирко Кажић

Возач: Марко Хунић

Израда костима: Весна Анчевић и Дрена Дринић

Израда сценографије: Раи метал Подгорица, Топ систем плус Београд

Ријеч редитеља

Мирандолина! Каква Жена!
Крчмарица Мирандолина један је од најчувенијих женских ликова у историји позоришта. Она слави аутентичну снагу Жене, њену интелигенцију, мудрост, Ерос живота, креативност, жудњу за независношчу и слободом. У њој исконска снага Жене налази свој узбудљив и духовит облик. Карло Голдони написао је комедију Крчмарица 1751. године, а први пут је одиграна 1753. у Венецији. Мирандолина од тада живи на позоришним сценама, надиграва се са мушкарцима и Витезом Рипафратом-женомрсцем, бори за достојанство, и своје и свог пола. Она је феминисткиња из 18. века. У мушким фантазијама је Ђаволица, Венера, Падрона, Блудница, Курва, Светица, Чаробница. Она је Сирена која зачарава мушкарце и одузима им разум. Опасна жена. Било да је замишљају као Сирену или пин уп, у било ком визуелном облику она је симбол самосвесне, бунтовне жене. У себи баштини искуство и тактике из разних времена којима су жене заводиле мушкарце и ратовале с њима у беспоштедној борби полова.
Каква је Мирандолинина судбина у свету којим влада Мамон, новац и похлепа? Да ли су слобода и независност могући, или су само велике илузије? Шта је с љубављу? Какав је однос између љубави и новца, Ероса и Мамона? За Бодријара, уметност је чин завођења. Мирандолина ће нам причати причу о себи, као уметница која у позоришту игра свој живот, конструише и деконструише наратив о жени која изнад свега цени сопствену Слободу.

 

Награде

ФЕСТИВАЛ МЕДИТЕРАНСКОГ ТЕАТРА ПУРГАТОРИЈЕ 2024

– Награда за најбољу режију „Јагош Марковић“ – Татјана Мандић Ригонат
– Награда за најбољу женску улогу – Катарина Марковић

51. „ДАНИ КОМЕДИЈЕ“ У ЈАГОДИНИ
– Награда за најбоље глумачко остварење – Катарина Марковић
– Награда за најбољег младог глумца – Лазар Драгојевић

23. Међународни фестивал комедије – Мостарска лиска
– ГРАНД PRIX фестивала – ВЕЛИКУ ЛИСКУ ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ У ЦЈЕЛИНИ
– Мала лиска, награда за најбољу глумицу – Катарина Марковић
– Мала лиска, награда за најбољег глумца вечери Вучић Перовић

13. Фестивал глумца БиХ
– Награда за колективну глумачку игру – ансамблу представе Мирандолина
– Награду за најбољу глумицу – Катарина Марковић
– Награда за најбољег глумца – Лазар Драгојевић