Купи Улазницу
Катaрина Марковић – Мирандолина
Вучић Перовић – Витез од Рипафратта
Лазар Драгојевић – Фабрицио
Горан Вујовић – Гроф ди Форлинпополи
Горан Славић – Маркиз ди Албафиорита
Лара Драговић – Дејанира
Јулија Милачић Петровић Његош – Ортензија
Глумци
Аутори и сарадници
Продукција: Центар за културу Тиват
Режија: Татјана Мандић Ригонат
Директор продукције: Горан Божовић
Руководилац продукције: Војислав Војо Калуђеровић
Драмска и језичка адаптација текста, избор музике: Татјана Мандић Ригонат
Костимограф: Стефан Савковић
Сценографкиња: Весна Поповић
Композиторка: Ирена Драговић
Корографија: Славка Нелевић
Видео: Јелена Тврдишић
Дизајн светла: Радомир Стаменковић
Обрада Мандолина Валц – Елио Ригонат
Фотограф: Душко Миљанић
Ријеч редитеља
Мирандалина! Каква жена!
Крчмарица Мирандалина један је од најпознатијих женских ликова у историји позоришта. Она слави аутентичну снагу Женe, њену интелигенцију, мудрост, Ерос живота, креативност, жељу за независношћу и слободом. У њој исконска снага Женe налази свој узбудљив и духовит облик. Карло Голдони написао је комедију Крчмарица 1751. године, а први пут је изведена 1753. у Венецији. Мирандалина од тада живи на позоришним сценама, надмеће се са мушкарцима и Витезом Рипафратом – женомрсцем, бори се за достојанство, своје и свог пола. Она је феминисткиња из 18. века.
У мушким фантазијама она је ђаволица, Венера, Падрона, Блудница, Курва, Светица, Чаробница. Она је сирена која зачарава мушкарце и одузима им разум. Опасна жена. Без обзира да ли је замишљају као сирену или пин-ап, у било ком визуелном облику она је симбол самосвесне, бунтовне жене. У себи баштини искуство и тактике из разних времена којима су жене заводиле мушкарце и ратовале са њима у беспоштедној борби полова.
Каква је Мирандолина судбина у свету којим влада Мамон, новац и похлепа? Да ли су слобода и независност могући, или су само велике илузије? Шта је са љубављу? Каква је веза између љубави и новца, Ероса и Мамона? За Бодријара, уметност је чин завођења. Мирандалина ће нам испричати причу о себи, као уметница која у позоришту игра свој живот, конструише и деконструише наратив о жени која изнад свега цени сопствену Слободy.