КЛИНИКА ЛУТАКА Котор Арт

Вратити се у прошлост, да бисте открили нешто занимљиво, вриједно и маштовито, изнијети га пред свјетло очију и слух ушију савремене публике, задатак је који ће кад-тад доказати да је наше вријеме један велики круг. Круг по коме, ако се довољно дуго враћамо у прошлост, можда завршимо у креативној будућности. Али, садашњост је оно што знамо да треба живјети данас. Сви ови звуци и шумови које производимо одређују нашу заоставштину. Кажу да је једино што пркоси времену – звук. Све оно што је изговорено, одсвирано, отпјевано остаје у бесконачности, неуништиво. Музички живот, као естетизовано стање душе, имао је у Котору одувијек посебно мјесто, а највећи доказ његовог опстанка управо је Музичка школа Вида Матјан. Ова јавна установа, која носи име знамените диригенткиње, професорице музике и педагошког прегаоца, Виде Матјан, наставља своју важну мисију подизања свијести о музичкој култури и извођачким умјетностима. Упорним истраживањем њене заоставштине пронађена је партитура музичке бајке за д‌јецу Клиника лутака, по тексту Јована Алексића, за коју је госпођа Матјан урадила музику, кореографију и режију. У овом малом „музичком благу“, које смо одлучили да поново инсценирамо након више од шездесет година, појављују се оркестар, хор и солисти, као и глумци, причајући бајку о луткама. Данас ће можда неко рећи: Чему лутке? Оне су превазиђене, остављене, њихово вријеме је прошло… Д‌јеца се данас играју савременим, технолошки супериорним играчкама. Али, да ли је заиста тако? Када их оживимо, удахнемо им осјећања, снове, потребе и циљеве… Препознајемо ли у њима себе? Живот са свим својим радосним и тужним тренуцима. У нама одраслима ова бајка подстиче носталгију и сјећање на властито д‌јетињство, док код д‌јеце буди бајковити доживљај и спознају да уз музику и позориште могу развијати своју музикалност, машту и игру – најбоље савезнике уборби против досаде и безвољности. У овој представи заједноће наступити одрасли и д‌јеца из све три школе за основно музичкообразовање из Херцег Новог, Тивта и Котора, стварајући такобокељски омаж госпођи Види Матјан, која је сву своју страст,љубав и знање подарила овом медитеранском простору укојем сваки звук постаје музика.